Učenici srednjih škola, njih 92 odsto, izjasnili su se da su bili dodatno opterećeni kombinovanom nastavom tokom prethodne školske godine, a na isti način izjasnilo se i 88 odsto nastavnika, rezultati su ankete koju je sproveo Forum beogradskih gimnazija (FBG).
Predsednik FBG Aleksandar Markov rekao je danas novinarima u Pres centru u Beogradu da taj podatak direktno korespondira sa činjenicom da se „preko 30 odsto nastavnika izjasnilo da je frustrirano kombinovanom nastavom“.
„Više njih je izjavilo, odnosno veći procenat nastavnika se opredelio i da se oseća haotično u uslovima onlajn nastave“, rekao je Markov.
Prema rezultatima ankete, velika većina nastavnika (87 odsto) je u uslovima kombinovane nastave bila u situaciji da spušta kriterijume ocenjivanja, bilo da je reč o prelaznoj, ili o višim ocenama.
Trećina nastavnika se izjasnila da nije uspela da realizuje sve što je propisano planom i programom, a 41 odsto nastavnika je realizovalo manje od 80 odsto gradiva.
U pitanju nastavnicima kako bi ocenili rad ministra prosvete Branka Ružića tokom prethodne školske godine, trećina nastavnika ga je ocenila jedinicom, ocenu dva mu je dalo 32 odsto, ocenu tri 24, ocenu četiri 11 procenata, dok su mu ocenu pet dala dva nastavnika.
„Mogli bismo reći da je ministar sa jednom solidnom trojkom završio prethodnu školsku godinu“, izjavio je Markov.
Kada su u pitanju učenici, Markov ističe da se 69 odsto oseća frustrirano u uslovima kombinovane nastave, 70 je zbunjeno, a skoro polovina učenika oseća blagu ili potpunu depresiju zbog takvog vida nastave.
Tri četvrtine učenika su kvalitet stečenog znanja ocenili kao loš, odnosno smatraju da nisu uspeli da steknu adekvatno znanje.
„Moram da priznam da bi bilo interesantno uporediti ovaj podatak sa nekom analizom koja bi bila uradjena u redovnim okolnostima i onda bismo možda dobili precizniju informaciju“, istakao je Markov.
Anketa je obuhvatila i roditelje, pa tako više od polovine smatra da je njihovo dete bilo umereno opterećeno kombinovanom nastavom, dok trećina kaže da su deca bila veoma opterećena.
Skoro polovina roditelja je bila dodatno angažovana tokom pomoći dece oko kombinovane nastave, a Markov je ocenio da bi rezultati bili „značajno drugačiji da je anketa sprovedena i na roditeljima djaka osnovnih škola“.
Markov je istakao i da je FBG uputio predlog Vladi Srbije da organizuje nabavku kompjuterskih kamera i mikrofona za škole, jer smatra da bi predavanja uživo, odnosno „lajvstrim“ predavanja u mnogome pomogla u nastavi.
„Imajući u vidu odgovore učenika, činjenica je svakako da je ta interakcija, njihovo medjusobno druženje, socijalizacija, dovedeno u pitanje, smatramo da bismo na ovaj način delimično bar rešili to pitanje. U takvim uslovima bi učenici zadržali radne navike, odnosno ne bi se opuštali, jer faktički oni bi bili evidentirani kao da nisu na času kada se ne uključe“, rekao je Markov.
On je istakao i da bi Ministarstvo trebalo da razmisli i o uvodjenju dodatnog časa, bar kada su u pitanju osnovci i predmeti koji se polažu na završnom ispitu.
„Taj čas bi naravno bio plaćen nastavnicima, a svrha tog časa je da se učenici što bolje pripreme za završni ispit i da im se omogući da nadoknade, jer jako je bitno da Ministarstvo prosvete sada omogući nastavnicima da nadoknade ono što je propušteno“, ocenio je Markov.
Forum beogradskih gimnazija samostalno je sproveo anketu medju 1.346 ispitanika, odnosno 200 nastavnika, 576 učenika srednjih škola i 570 roditelja.
(Beta)
