Usluge održavanja računa u banci i naknade za elektronsko plaćanje računa mesečno u proseku koštaju oko 360 dinara mesečno za osnovne pakete usluga, izjavio je danas za Tanjug generalni sekretar Udruženje banaka Srbije Vladimir Vasić.
Dodao je da je utisak koji je stvoren u javnosti o tome da banke skupo naplaćuju svoje usluge posledica nerazumevanja tih usluga, čemu su doprineli i bnbakari koji ne oblašnjavaju o čemu se radi.
"Ja plaćam maksimalno tri evra, odnosno 360 dinara mesečno, a tu spada naknada za plaćanje nekoliko račuuna za Infostan i nešto drugo, imam karticu i to je ono što koristim. Postoje banke koje imaju drugačije ponude, svakako uvek je savet da se potrudite da vidite šta vam je poptrebno", rekao je Vasić.
Preporučio je da građani među uslugama 22 banke na srpskom tržištu pronađu ono što im najviše odgovara.
"Održavanje računa košta od 100 do 200 dinara mesečno, za neke složenije usluge i više, ali sam siguran da u okviru ovog raspona možete da nađete sebi proizvode koji vam odgovaraju i da štitite i budžet", objasnio je Vasić
Naveo je da banke nude različite pakete usluga, kao telekominikacione kompanije i da je potrebno da svako razmisli šta mu odgovara.
"Nemojte da nasedate na informacije koje možete pročitati u novinama ili da čujete u etru. Pogledajte to na vašem računu. Banka je dužna da vam jednom godišnje izlista sve naknade koje vam je napatila, sedite i pogledajte da li vam je sve jasno i nemojte da vas mrzi. Pogledajte da li je to ono što ste želeli, ako nije potražite drugi paket", savetovao je Vasić.
Urednik portala "Kamatica" Dušan Uzelac tvrdi da osnovne bankarske usluge koštaju prosečno 500 dinara mesečno.
On smatra da je problem što banke posmatramo kao servis građana, kao u nekom prošlom vremenu, ali da su oni tu da zarade.
"Kao i svaka prodavnica oni gledaju da zarade ne čemu god mogu, odnosno na šta se god klijetni ne bune, pa ako je to smao gledanje izloga, oni će naplatiti gledanje izloga", rekao je Uzelac.
Dodao je kako je na nama da se ne uzbuđujemo kada bankarske usluge poskupe, nego da budemo finansijski odgovorni i promenimo banku.
"Dokle god je ne menjamo, ona neće imati rezervu prema tome da ponovo poskupi", zaključio je Uzelac.
On je ocenio da povećanja bankarskih usluga nisu toliko velika koliko izazivaju ljutnju kod grajdana koji ne shvataju da je osnovni cilj banaka da zarade.
Uzelac je objasnio da država, odnonos Narodna banka Srbije kao regulator finasijskog tržišta nema potrebu da ograničava rast visine bankarskih usluga dokle god postoji tržište i mogućnost da građani promene banku, ali je naglasio da postoji veliki problem da se ta promena relizuje jer je banke na različite načine otežavaju.
