Banke u Srbiji su tokom 2020, na ime raznih provizija i naknada, zaradile oko 329 miliona evra, objavio je danas N1.
U ovaj iznos uračunata je svaka provizija naplaćena na šalteru banke, preko elektronskog i mobilnog bankarstva, svaka naknada za kartice, čekove, podignute kredite, održavanje računa.
Kako je navedeno, glavni izvor prihoda banaka su kamate i od njih su banke tokom 2020. zaradile ukupno 121,25 milijardi dinara, pokazuju podaci Agencije za privredne registre.
Od raznih naknada i provizija bankarski sektor je imao čist prihod od 38,7 milijardi dinara, što je oko 329 miliona evra, ali ipak, to je za oko 29 miliona evra manje nego što je naplaćeno 2019. godine.
"Ne postoji opravdanje za rast naknada jer su banke u Srbiji 2020. godine profitirale oko 400 miliona evra, tako da nema reči o nekim gubicima koje žele da nadoknade kroz rast provizija", kazao je za N1 Dejan Gavrilović iz Organizacije potrošača Efektiva.
Banke, kako je istakao, podižu standardne tarife, ali uvode i neke "fantastične", među koje ubraja i onu koju od oktobra uvodi Komercijalna banka.
"Banka koja ima veliki broj deviznih penzionera je odlučila da od 1. oktobra naplaćuje proviziju za primanje penzija iz inostranstva. To do sada nije naplaćivano", naveo je Gavrilović.
Uvidom u tarifarnik ove banke, koji će u primeni biti od 1. oktobra, vidi se da će naknada za penzije iz Slovenije biti 0,30 odsto od iznosa, minimum 150 dinara.
Procenat je niži za penzije koje stižu iz Nemačke – 0,23 odsto, dok će se za ostale ino penzije naplaćivati naknada od 0,35 odsto, odnosno minimum 150 dinara.
Ukoliko se korisnik ne saglasi sa promenom tarifa svoje banke, ima pravo da raskine ugovor i promeni banku. Međutim, to često nije tako jednostavno – u slučaju da korisnik ima kredit u njoj promena banke zahtevala bi i refinansiranje zajma što je naročito komplikovano ukoliko je reč o dugoročnom zaduženju za kupovinu stana.
(Beta, N1)
