Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da Srbija ima neke od najboljih ekonomskih rezultata u Evropi, ali da će morati da ostvari još bolji i brži rast kako bi nadoknadila propušteno vreme.
Brnabić je na plenarnoj sednici Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) rekla da je Srbija 2020. godine imala pad BDP od 0,9 odsto, da će ove godine imati rast od najmanje sedam odsto, a da se za 2022. prognozira rast od 4,5 odsto.
"Koliko god brzo trčali uvek moramo da trčimo brže, jer smo mnogo izgubili 1990-ih i u prvoj dekadi 2000-ih. Moramo da nadoknadimo sve to propušteno vreme i rastemo brže nego ostali", kazala je premijerka.
Izrazila je očekivanje da će se ekonomski rast nastaviti uprkos izazovima pandemije i energetske krize, kao i da će sve reforme, posebno u oblasti vladavine prava, ali i životne sredine i energetske tranzicije ka zelenoj cirkularnoj ekonomiji dodatno stimulisati ekonomski razvoj.
Brnabić je dodala da će do kraja godine prosečna plata u Srbiji biti veća od 600 evra i da će se time "potvrditi vođstvo" Srbije na Zapadnom Balkanu i da je to dodatna motivacija da "pokušamo da se takmičimo u jednoj drugoj ligi".
"Ekonomskom politikom za 2022. pokušaćemo da se fokusiramo na dodatno zapošljavanje mladih, jer je i dalje relativno visoka nezaposlenost mladih, oko 20 odsto", kazala je premijerka.
Dodala je da se polako dešava transformacija ekonomije zasnovane na radno intenzivnim investicijama ka ekonomiji zasnovanoj na znanju, inovacijama i tehnologiji.
"Kada pogledate investicije koje trenutno dolaze i kako se transformiše lokalna privreda vidite da je to sve veći novčani obim investicija, ali sve manje radne snage, što znači da su tehnološki naprednije. Imamo sve više istraživačkih i razvojnih centara, a sve manje smo prepoznati kao zemlja jeftine radne snage", kazala je predsednica Vlade.
Brnabić je ocenila da je Vlada sa NKEU uspostavila dobru saradnju i da se jednom mesečno održavaju sastanci o svim najvažnijim temama.
"Evropska komisija je u svom izveštaju o napretku prepoznala nameru Vlade da poboljša komunikaciju sa organizacijama civilnog društva i da fokusiranije radi na reformama u oblasti vladavine prava, kao i da to radi na transparentan način", kazala je Brnabić.
Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žofre izjavio je da je EU ubeđena da je civilno društvo ključni igrač u svakoj demokratiji i da ima važnu ulogu u nadzoru i jačanju odgovornosti vlasti.
Žofre je pohvalio redovne sastanke NKEU i Vlade, ocenivši da organizacije civilnog društva unapredjuju politički dijalog i daju suštinske analize o svim oblastima koje koriste i vladi i insitutcijama EU.
Ambasador je rekao da je EU jednako posvećena Srbiji, Zapadnom Balkanu i procesu proširenja danas kao i u prošlosti.
"Uveren sam da će ako Srbija nastavi sa ambicioznim reformama otvaranje i zatvaranje klastera uslediti, ali samo Srbija može da uradi posao, mi smo tu da pomognemo", kazao je ambasador EU.
Govoreći o Izveštaju EK o napretku Srbije u procesu evrointegracijama, Žofre je naglasio da je primećena obnovljena posvećenost vlade reformama na evropskom putu, ali da je naglašena potreba da se te reforme sprovedu do kraja i donesu opipljive rezultate.
Dodao je da nivo napretka varira od oblasti do oblasti, a da nije bilo napretka u poglavljima 4 (slobodno kretanje kapitala), 9 (finansijske usluge) i 28 (zaštita potrošača i zaštita zdravlja).
Žofre je istakao važnost završetka ustavne reforme u cilju jačanja nezavisnosti pravosuđa i primene izbornih reformi posle međupartijskog dijaloga i u saradnji sa ODIHR-om.
Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić izjavio je da je uveren da će se proces ustavnih reformi u delu koji se tiče pravosudja okončati u mandatu ovog saziva parlamenta i da će to, kada bude doneta konačna odluka o promeni Ustava, biti verifikovano u narednom izveštaju EK kao veliki napredak u oblasti vladavine prava.
"Uveren sam da ćemo uskoro u parlamentu, a posle i na referendumu, imati nova rešenja u vezi s pravosuđem oko kojih imamo najširi mogući stručni i politički konsenzus", rekao je Dačić.
Govoreći o međustranačkom dijalogu, Dačić je rekao da je zadovoljan onim što je urađeno, jer se došlo do rešenja oko kojih postoji najšira saglasnost.
"Zato sam uveren da ćemo naredne izbore, na proleće sledeće godine, organizovati uz najviše demokratske standarde, uz širok konsenzus svih učesnika oko njihove sadržine i kontrole", rekao je Dačić.
Predsednik Skupštine je istakao da Srbija treba da otvori dva pregovaračka klastera do kraja ove godine jer je učinila veliki napredak u reformama i što odavno zaslužuje da se to i formalno konstatuje kroz veći broj otvorenih poglavlja, odnosno sada klastera.
