Svi smo svedoci da se prilikom svakog odlaska u prodavnicu ili na pijacu iz novčanika za iste proizvode mora izvaditi više novca.
Cene svakodnevno rastu, a da je tako potvrđuje i zvanična statistika koja kaže da su potrošačke cene u septembru u odnosu na pre godinu dana veće za 14 odsto. Da su cene otišle u nebo potvrđuje rezultat ankete koju je sproveo Tanjug u kojoj građani tvrde da za isto para ove godine mogu da kupe duplo manje nego lane. Istovremeno, sindikati ističu da je inflacija već pojela najavljeno povećanje plata i traže sastanak s predstavnicima vlade kako bi se stalo na kraj poskupljenjima koja ugrožavaju standard građana.
Dakle, poskupelo je i poskupljuje gotovo sve: prehrambeni proizvodi, odeća, obuća, igračke, polovni automobili... i kako sada izgleda kraj poskupljenjima se ne vidi. U potrošačkim organizacijama ukazuju da se teško može reći da su sva ova poskupljenja opravdana i izazvana stvarnim rastom cene proizvodnje, a da toga ima potvrđuje i to što su, recimo, dečija kolica, koja su pre osam meseci koštala oko 50.000 dinara sada oko 90.000 dinara, iako se taj model više ne proizvodi i nije bilo novih nabavki. Predsednik Nacionalne asocijacije potrošača Srbije Goran Papović kaže da je mesecima na snazi neosnovano i neopravdano poskupljenje, što posebno važi za životne namirnice.
- Srbija ima razvijenu poljoprivrednu proizvodnju i prehrambenu industriju i nema razloga da osnovne životne namirnice ovoliko poskupljuju - kaže Papović. - Smatram da ima dosta mahinacija i manipulacija, a pre svega to da su trgovci nedopustivo podigli marže.
Po njegovim rečima, tržišna inspekcija bi trebalo više da kontroliše rad trgovaca - kako vode knjige, da li uvek nivelišu cene robe koja je ušla i kako cene preko noći skoče duplo. On je istakao i da je primetan pad prometa pa trgovci gledaju da finansijski gubitak nadomeste povećavanjem cena. Papović je rekao da potrošačke organizacije nemaju puno manevaraskog prostora da reaguju jer kako pozvati kupce na bojkot ili uzdržavanje od kupovine kada su cene podigli svi.
Zbog stalnih poskupljenja, mnogi građani su počeli da se odriču nekih kupovina, a ono što moraju da kupe sve češće kupuju na akcijama. Građani su u anketi posebno istakli visoke cene mleka i mlečnih proizvoda, ukazujući da je pre dva meseca pavlaka koštala 160 dinara, a sada je 250. Neki ističu da je dobro što Vlada Srbije drži pod kontrolom cene nekoliko životnih namirnica, ali i ukazuju da su kućna hemije i sredstva za higijenu poskupela više nego prehrambeni proizvodi te da se, zbog povećanih troškova za prehranu i sredstva za higijenu, odriču kupovine odeće.
Generalni sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović kaže da računica pokazuje da je potrošačka korpa u prethodnih godinu dana povećana za oko 23 odsto.
- Platežna moć građana je drastično opala u odnosu na prošlu godinu i povećanja plata koja se obećavaju od Nove godine već su u ovoj godini pojedena - rekao je Mihajlović. - O tome smo razgovarali na sednici Predsedništva i ne isključujem mogućnost da uđemo u proteste.
Inflaciju pogurale cene komunalnih usluga
Zvanična statistika beleži da je inflaciji u septembru u odnosu na avgust najviše doprineo rast cena stanovanja, vode, struje, gasa - 3,8 odsto.
Nakon toga sledi povećanje cena u restoranima i hotelima, gde je zabeležen rast od 3,7 odsto, dok su hrana i bezalkoholna pića poskupela za 2,4 procenta.
Po njegovim rečima, očekuje se odgovor Vlade Srbije na zahtev za razgovor s premijerkom Anom Brnabić i resornim ministrima, a SSSS će od države prvo tražiti da zaustavi talas poskupljenja jer su mnogi artikli poskupeli neopravdano.
- Trgovci i proizvođači robe široke potrošnje su u trci za većom zaradom, a videvši da cene skaču na Zapadu, počeli da dižu cene pa poskupljuju i proizvodi čiju proizvodnju subvencioniše država. Nema opravdanja za tolika poskupljenja, te monopol i ucenjivački potencijal da diktiraju cene na tržištu - istakao je Mihajlović.
On je naveo i da bi poslodavci trebalo da se odreknu jednog dela profita u korist zaposlenih kako bi zemlja izašla na kraj s inflacijom jer je država dosta učinila da ih relaksira kako bi mogli normalno da rade.
- Nažalost i zahvatanja države na ime poreza, doprinosa i akciza su prevelika i morala bi se smanjiti, a to se posebno odnosi na cenu goriva - rekao je Mihajlović
