Cene polovnjaka i novih automobila na našem tržištu su za poslednjih nekoliko meseci opet skočile od 10 do 15 odsto.
U zavisnosti od modela i klase zavisi i raspon poskupljenja. Jeftinija korišćena vozila, od dve do tri hiljade evra, koštaju nekoliko stotina evra više. U srednjoj klasi automobila skok može da bude od 1.000 do 10.000 evra, a kod premijum vozila to je mnogo više, pišu Novosti.
Kako ocenjuju stručnjaci, trend poskupljenja i polovnjaka i novih vozila će se nastaviti i u narednom periodu zbog veće potražnje od ponude. Uzlazna linija će se zaustaviti kada se reši poremećaj na tržištu do koga su doveli problemi u lancu snabdevanja. Prognoze su da će nestašica mikročipova, koja je velikim delom doprinela ovoj situaciji, trajati tokom čitave ove godine. Pojedini veliki proizvođači ovih poluprovodnika smatraju da je moguće da i 2023. ne dođe do stabilizacije u njihovom snabdevanju. Međutim, osim čipova problem je napravila i nestašica sirovina, litijuma, plastike i čelika, čije su cene početkom ove godine uzletele.
Petar Živković iz Asocijacije automobilskih novinara Srbije kaže da polovnjaci prate cene novih vozila i da će se trend poskupljenja nastaviti.
– Osim automobila, koji su poskupeli od 10 do 15 odsto, skočile su i cene svih delova, kao i održavanje – navodi Živković. – Na primer, gume su poskupele za 10 odsto. Pet litara tečnosti za šoferšajbne jednog proizvođača, u decembru je koštalo 280 dinara, a sada je 460. Sve je poskupelo, i žetoni za pranje vozila su bili 50, sada su 100 dinara.
On navodi da su takozvani krosoveri i suv vozila, stara do deset godina, najtraženija i da su i najviše poskupela. U toj cenovnoj klasi, na primer, mnogi modeli čija je cena bila od 10.000 do 15.000 evra, sada koštaju od 15.000 do 20.000 evra.
On navodi da se prilikom kupovine novog automobila i dalje čeka nekoliko meseci na isporuku. To utiče na mnoge potrošače da promene odluku o izboru vozila i kupuju ono koje je dostupno na lageru. U svetu je situacija još gora. Kupci čekaju do šest meseci na novi automobil, a za luksuznije modele i godinu dana. Predsednik Srpske asocijacije uvoznika vozila, Milan Belin, kaže da veliki broj ljudi pazari polovne automobile, ali da ne zaostaje ni kupovina novih zbog njihove udobnosti i bezbednosti.
– Svaki prodavac novih automobila i brend nudi posebne pogodnosti, u vidu povoljnih kamatnih stopa, produženih garancija i servisnih intervala – ukazuje Belin. – Domaći kupci biraju vozila prema mogućnostima, a ne prema potrebama.
Lane su, kako navodi, najtraženiji bili automobili marke „fijat“ i „škoda“. Osim ova dva brenda, kupci u Srbiji se najradije opredeljuju za za „reno“, „tojotu“, „folksvagen“ i „dačiju“.
– Premijum brendovi „mercedes“, „audi“ i BMW imaju svoju stalnu klijentelu i beleže vrlo korektan nivo prodaje, koji je na istom nivou poslednjih desetak godina – kaže Belin. – Lane je prodato oko 1.200 „mercedes“ automobila, oko 600 „audija“ i 250 „lend rovera“, dok se za BMW odlučilo oko 800 kupaca.
On ocenjuje da će, uz sve nedaće, 2022. proći sa istim rezultatima kao lane, kao i da se krajem godine očekuje poboljšanje situacije na planu proizvodnje.
Eko-vozila
Država je ove godine, kao i prethodne obezbedila subvencije za kupovinu vozila na električni i hibridni pogon. Predsednik Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova Milan Belin smatra da je ovo sufinansiranje pomoglo prodaju eko-automobila, ali da se interesovanje građana nije značajno povećalo.
– Cena je jedan od glavnih uzroka zbog čega se ova vozila slabije prodaju – ocenjuje Belin. – Razlog je i problem sa infrastrukturom i nedovoljnim brojem punjača.
Prodato 16 odsto više novih vozila
U Srbiji je lane prodato 30.416 novih automobila, što je za 16 odsto više nego 2020. godine, kada je prodato 26.400 vozila. Ovo je rekao predsednik Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova Milan Belin, i ocenio da bi rezultati bili bolji da pored pandemije nije bilo problema sa nestašicom vozila na našem tržištu. On je kazao da je protekla godina bila vrlo izazovna kada je u pitanju prodaja novih automobila u Srbiji, ali da je situacija slična i na globalnom nivou.
Proizvodnja na nivou iz 1956.
Auto-industrija u svetu je prošlu godinu završila sa gubitkom koji je premašio 210 milijardi dolara. Proizvedeno je oko 7,7 miliona vozila manje. Podaci Udruženja proizvođača i trgovaca motornim vozilima iz Velike Britanije pokazuju da je proizvodnja pala na nivo iz 1956. godine.
