Rukovodioci firmi koji u Srbiji izbegavaju paćanje poreza prolaze sa malim kaznama, a koliko je poreskog duga država naplatila ostaje nepoznato, piše Centar za istraživačko novinarstvo Srbije.
Osnovni sudovi u Beogradu od početka 2011. do jula 2021. godine u 300 postupaka osudili 372 osobe za krivično delo poreska utaja. Od toga se 249 postupaka završilo uslovnom zatvorskom kaznom, uz novčane kazne realne srednje vrednosti 80.000 dinara. U ovim postupcima okrivljeni su utajili oko tri milijarde dinara poreza, piše CINS.
Sudski veštak za ekonomsko-finansijsku oblast Ivan Raonić smatra da su kazne „skandalozne“ i da bi za ovakvo krivično delo trebalo da budu veoma stroge.
„Čovek je za dva kradena akumulatora koji vrede 10.000 dinara dobio osam godina zatvora, a čovek koji je utajio 10 miliona ne dobija ništa“, objašnjava Raonić za CINS.
On podseća da je limit da utaja poreza bude krivično delo 2016. godine sa 150.000 dinara povećan na 500.000, da bi krajem 2019. godine skočio na milion dinara.
Sve ispod ovog iznosa smatra se prekršajem i kazne su daleko manje.
Više od dve trećine presuda koje je CINS analizirao doneto je na ovaj način – od 372 okrivljena, tužioci su sa 219 sklopili sporazume, piše CINS.
Celo istraživanje pročitajte OVDE.
