U toku su izmene Krivičnog zakonika. Strože kazne za nasilnike u porodici i za silovatelje u rasponu od pet do 25 godina zatvora, pa i doživotnu - predlaže i predsednik države. Struka i nevladin sektor podsećaju da su i postojeće kazne za silovanje stroge. Ukazuju - treba rešiti mnoge druge probleme, kako bi nasilnike stizale zaslužene kazne.
Iz pozicije žrtve, nijedna kazna za silovatelja nije dovoljna. One koji su rešili da počine krivično delo ni strože kazne neće sprečiti u tome, kaže struka, ali kada se nađu iza rešetaka, što duže tamo ostanu nemaju šansu da ponove delo.
"Taj efekat ne treba zanemariti vezano za posebnu prevenciju. A inače efekat neke generalne prevencije u smislu da će neko sad da se uplaši propisanih kazni, pa se uzdrži od krivičnog dela, on postoji naravno u nekoj meri, ali istini za volju kod onih najgorih silovatelja, njihova struktura ličnosti ih nagoni upravo na tu vrstu dela gde oni, nažalost, iživljavaju neke svoje patološke nagone", ističe profesor Milan Škulić sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Za takve, čije su zrtve deca, Marijin zakon predvideo je i doživotnu robiju. Iako Krivični zakon Srbije spada u strože u Evropi, u nekim segmentima kazne su neopravdano blage, smatra Igor Jurić.
"Na primer u članu 182 polno uznemiravanje u stavu 1 koji govori o polnom uznemiravanju predviđena je novčana kazna, znači samo novčana kazna ili kazna zatvora od tri godine, dok nadalje u stavu 2 istog člana, ukoliko je delo učinjeno prema detetu učinilac će se kazniti samo zatvorom od tri meseca do tri godine. Takođe, slična situacija je u članu 181 Krivičnog zakona - lice koje zloupotrebom svog položaja izvrši obljubu i sa njom izjednačen čin sa maloletnikom koji mu je poveren, kazniće se zatvorom od jedne do 10 godina", napominje Igor Jurić iz Centra za zlostavljanu i nestalu decu.
Škuluć naglašava da treba posebno voditi računa kod izmena Krivičnog zakona o sistemu krivičnog prava.
"Na primer, neko je silovao dete i plus potom ga zadavio. To su dva dela u sticanju, znači jedno silovanje i plus teško ubistvo. Naravno, moguća kazna je i doživotni zatvor. Ali, biće ista kazna i za delo silovanja, a usled nehata je došlo do smrtnih posledica. Za laike je to gotovo isto, došlo je do smrti deteta i to nije neka bitna razlika, ali za krivično-pravne stručnjake to nije mala razlika", dodaje Škulić.
Predlog za pooštravanje kazni za nasilje u porodici i silovatelje svakako će razmatrati radna grupa koja priprema izmene Krivičnog zakonika. U Autonomnom ženskom centru smatraju - mnogo je problema koje treba rešiti.
"Mi nemamo taj sistem nadzora nad izvršiocima teških krivičnih dela nakon što izađu iz zatvora. Mi nemamo krizne centre za žrtve silovanja, da žrtve prvo idu na pregled, pa sve onda ide davanje iskaza. Mi imamo ozbiljan problem sa velikim brojem prijava koje nikada ne dođu do tužilaštva, koje propadnu još u fazi prijave u policiji. A i one koje dođu do tužilaštava opet je tamna brojka onih koje ne udu u fazu istrage", kaže Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.
Srbija, podseća, još nije definiciju silovanja uskladila s Istanbulskom konvencijom, po kojoj je osnovni element silovanja da nije bilo pristanka na seksualni odnos. Za srpsko zakonodavstvo silovanje se dogodilo ako je bilo prisile i ako se žrtva opirala tome, čak i kada je žrtva dete.
"Prosto se od žrtve očekuje da su pružale otpor, a mi sad znamo da se žrtve od straha zalede, da se koriste droge za silovanje. Zato što je loša definicija silovanja zato je to procesuirano kao obljuba s maloletnim detetom gde je zaprećena kazna do 12 godina, a da je moglo da se goni kao silovanje, kao silovanje maloletnog deteta onda bi za ovog silovatelja mogla da se traži upravo ta kazna doživotnog zatvora", dodaje Macanovićeva.
A kao rezultat toga, kaže, ne prijavljuju se svi slučajevi silovanja, malo je procesuiranih počinilaca, a zbog loše prikupljenih dokaza, veliki je broj silovatelja na slobodi. Još se nismo oslobodili ni predrasuda prema žrtvama silovanja.
