Pre nekoliko dana u više domaćih pojavila se vest o tome ko su naše najbogatije slavne ličnosti.
Procena bogatstva, izražena u milionima dolara, preuzeta je sa sajta Celebrity Net Worth. Međutim, ovaj sajt, kao ni njemu slični, ne može se posmatrati kao kredibilan, budući da je njegova "metodologija" u velikoj meri bazirana na nagađanju, piše Fake News Tragač.
Kako CNW dolazi do procenjene sume?
Podaci sajta Celebrity Net Worth (CNW) navođeni su i prethodnih godina u domaćim medijima u vezi sa sličnom tematikom.
CNW na sajtu navodi metod prikupljanja informacija: "Naši podaci su utvrđeni kroz finansijsku analizu, istraživanje tržišta i unutrašnje izvore. (…) U najmanju ruku, svaka procena neto vrednosti na CNW uzima u obzir poznate plate, imovinu u vlasništvu, evidenciju
o razvodima, autorske naknade, tužbe i odobrenja. (…) Rezultate su proverili i potvrdili urednici i insajderi iz industrije."
Kao što je moguće videti, u opisu metoda ne navode se konkretni izvori, dok je za tekstove na sajtu moguće utvrditi da su ih napisali frilens kreatori sadržaja, a ne ekonomisti, stručnjaci za obradu podataka, pa čak ni novinari.
Laki odgovori na zamršena pitanja
O nepouzdanosti CNW i sličnih sajtova (Net Worth Post, The Richest…) više puta su izveštavali svetski mediji. Njujork tajms u tekstu iz 2018. godine piše o velikoj popularnosti CNW i izuzetno dobroj indeksiranosti na Guglu: "CNW nudi odgovore na pitanja koja nemaju čvrste i brze odgovore. Bogati ljudi ne znaju koliko novca imaju, a 'neto vrednost' uključuje procene svih vrsta nelikvidne imovine, od automobila i učešća u vlasništvu kompanija".
Majkrosoftov programer Rejmond Čen proveravao je kredibilitet sajtova s informacijama o bogatstvu poznatih. On je na primeru izveštavanja o smrti glumca Džona Mahonija pokazao ogromnu razliku koja se pojavila u zaključcima dve grupe medija: oni koji su izveštavali na osnovu zvaničnih dokumenata naveli su procenu od pet miliona dolara zaostavštine, a oni koji su se oslanjali na CNW naveli su 16 miliona.
I finansijski novinar Oliver Sahgau bavio se temom ovih problematičnih sajtova: "Kao što vidite, mnogo je nagađanja. (…) U slučaju glumaca, ali i drugih poznatih ličnosti čije se bogatstvo ne može ’iščitati’ iz njihovog vlasništva nad nekom kompanijom, gotovo je nemoguće saznati koliko su bogati. (…) Veb lokacije lošeg kvaliteta obično precenjuju neto vrednost slavne ličnosti, s tim da se slavne ličnosti ili njihovi predstavnici ne protive navedenom broju, budući da niko ne želi da otkrije kako nije tako bogat koliko ljudi misle."
Dakle, uz podatke koji su u određenim slučajevima proverljivi, CNW i slični sajtovi se u velikoj meri oslanjaju na nagađanje, praćenje trendova i guglanje.
Gde su služavka i lakej?
O tome na koji se način upitni podaci ovakvih sajtova mogu koristiti za napad i diskreditaciju pokazao je i jedan slučaj iz Srbije, 2021. godine. Tada je glumac Branislav Lečić naveo da je glumica Danijela Štajnfeld, koja ga je optužila za silovanje, zbog te optužbe profitirala, te je kao izvor za ovu tvrdnju koristio upravo jedan od sajtova koji nagađaju bogatstvo slavnih.
Tada su ovu "vest" preneli i neki domaći tabloidi, a Štajnfeld je negirala da ima navedeno bogatstvo rečima: "Baš sam evo bušila zid, dizala police koje sam kupila na popustu, kada sam saznala da sam milionerka. Hvala na infomaciji. Ma baš me briga sad za police. Gde je služavka i gde je lakej? Nudim posao i dajem svu ovu silnu lovu centrima za pomoć žrtvama rodnog nasilja."
Procene Forbsa i Nedeljnika
Procenjivanjem bogatstva slavnih bavi se i Forbs, ali je njegova metodologija znatno preciznije navedena: "Na listi se rangiraju zvezde širom sveta na osnovu zarade pre oporezivanja od juna 2019. do maja 2020, pre nego što se odbiju honorari za menadžere, advokate i agente. Procene su zasnovane na informacijama iz Nielsen Music/MRC Data, Pollstar, IMDB, NPD BookScan i ComScore, kao i na intervjuima sa stručnjacima iz industrije i mnogim samim zvezdama”. Forbs navodi na koju godinu se istraživanje odnosi i prikazuje zaradu za taj period, za razliku od CNW koji objavljuje podatak o "neto vrednosti", što je opšti i nespecifičan pojam, piše Fake News Tragač.
List Nedeljnik je krajem prošle godine na osnovu vrlo detaljno objašnjene metodologije objavio listu "100+ najbogatijih u Srbiji". Prvo mesto zauzeo je Miroslav Mišković, dok TOP 5 čine još Miodrag Kostić, Dragan Šolak, Petar Matijević i Filip Cepter. Novak Đoković zauzeo je 60. mesto na ovoj listi (220 miliona evra), dok je kao najbogatija osoba na estradi navedena Dragana Mirković (100 miliona evra), koja se nalazi na 76. mestu liste.
Autori pomenute liste Nedeljnika i sami navode koliko je nezahvalno procenjivati bogatstvo domaćih estradnih ličnosti: "Njihove honorare nije moguće utvrditi, a nastupe na svadbama i u klubovima po inostranstvu ne mogu da utvrde ni poreznici".
Napomena: Tekst o bogatim slavnim ličnostima objavio je i 021.rs, preuzevši ga iz drugih medija, zbog čega smo mogli da dovedemo u zabludu čitaoce. Iz tog razloga, izvinjavamo se našoj publici.
