O njima se priča decenijama, pre tri meseca usvojen je i zakon, ali od takozvanih socijalnih karata za sada nema ni traga ni glasa. Nadležno ministarstvo ćuti. Stručnjaci upozoravaju da još ima mnogo nejasnih i spornih stvari i brinu da bi, kada budu završene, socijalne karte mogle više da odmognu, nego da pomognu korisnicima socijalne pomoći.
Na margini društva, građani sa malim ili nikakvim primanjima, u svakodnevnoj su borbi da prežive.
Zakon o socijalnoj karti Skupština je usvojila još u februaru prošle godine, a trebalo je da počne da se primenjuje od 1. marta. Cilj, bar u teoriji, jeste formiranje jedinstvenog registra sa detaljnim podacima o socijalnom statusu građana koji bi omogućio nadležnima da donose pravedne, transparentne i efikasne odluke o tome kome i koliko treba pomoći.
Međutim, socijalnih karata još nema. Zbog čega, ne zna se, jer u Ministarstvu za rad, boračka i socijalna pitanja nisu hteli da pričaju o tome.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković kaže da nije optimista.
"Taj zakon je hvaljen da će rešiti problem ispadanja ljudi iz sistema zbog nekvalitetnih podataka, ali šta zapravo to znači? Možete da povučete podatak iz katastra da je neko vlasnik nepokretnosti, ali kakve, i može li se zapravo od nje živeti i ostvarivati prihod", ukazuje Jankovićeva.
Jedna od najvećih kritika budućeg sistema jeste da će služiti samo tome da se strože kontrolišu korisnici koji su se već obratili centrima za socijalni rad i da će algoritam odlučivati da li neko zaslužuje da i dalje prima pomoć.
Stručnjaci upozoravaju na situaciju u regionu
Sa druge strane, oni koji nisu u sistemu socijalne zaštite, neće imati koristi od novog sistema ako se sami ne prijave. Stručnjaci upozoravaju da je u zemljama regiona, gde su socijalne karte već uvedene, smanjen broj građana koji primaju pomoć od države.
Nada Novaković sa Instituta društvenih nauka ističe da su iskustva u regionu, kao na primer u Crnoj Gori, pokazala poslednjih nekoliko godina da uvođenje socijalnih karata znači manje sredstava za socijalne slučajeve, manji broj korisnika i korisnika dečjih dodataka.
Prema njenim rečima, to znači da neoliberalna država pere ruke od siromaštva i siromašnih građana, tako što koristi podatke za njihovu maksimalnu kontrolu i zloupotrebu pomenutih sredstava, a ta sredstva su sve manja.
Mnogi strahuju od zloupotrebe podataka
Pošto Zakon o socijalnim kartama nije usaglašen sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, mnogi strahuju od zloupotrebe podataka, jer se za buduće socijalne karte prikuplja čak 135 ličnih podataka.
Prema podacima Sekretarijata za socijalnu zaštitu, samo u Beogradu, u 53 narodne kuhinje, po besplatni obrok svakog dana dolazi 8.835 građana. U narodnim kuhinjama Crvenog krsta Srbije hrani se više od 30.000 ljudi širom zemlje, a svaki treći korisnik je dete.
