Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik svete velikomučenice Marine, u narodu poznate kao Ognjena Marija. Poštuje se kao borac za hrišćansku veru i zaštitnicu žena.
Sveta Marina rođena je krajem trećeg veka, tokom vladavine cara Dioklicijana u Južnoj Anadoliji, u Antiohiji.
Kao jedinica neznabožačkih roditelja, krstila se u 12. godini, zbog čega je se otac odrekao.
Zbog vere u Gospoda, posle teških muka, posečena je mačem u 16. godini. Njene mošti postadoše čudotvorne i isceliteljske, pa su oduvek poštovane.
U narodu se veruje da je Ognjena Marija sestra Svetog Ilije i Svetog Pantelejmona.
Prema narodnom verovanju, Sveta Marina pali i kažnjava ognjem, i kao Sveti Ilija koji kažnjava gromom, spada u "ognjevite" svece.
U narodnom predanju čuvaju se primeri o vatri koja je u vrele praznične dane spalila žito, seno i domove ljudi koji su se ogrešili radeći na praznik Ognjene Marije.
Slave je svi koji su imali štete od groma i oluje. Narodna izreka kaže – ko slavi Ognjenu Mariju siguran je u letinu.
Obeležava se i kao krsna slava, a Ognjena Marija je i slava Starčeva.
Na dan kada se slavi Sveta velikomučenica Marina ne sme da se radi ni u kući ni u polju i postoji verovanje da "ne valja ni konac u iglu udenuti", kao i da ona kažnjava ognjem, kao i svi "ognjeviti sveci".
Oni kojima se na dan Ognjene Marije zapale kuća, seno ili žito veruju da ih svetiteljka opominje jer su ogrešili radeći, dok se grmljavina smatra lošim predznakom. Vernici smatraju da valja izbegavati i kupanje u rekama, moru, jezerima i sl.
"Ognjem prži Ognjena Marija, Gromom bije Gromovnik Ilija, Mirom miri Mirnosna Marija…", postoji izreka u narodu.
Budući da je "ženski praznik" postoji i običaj kojem se posebno raduju devojke: one treba da poklone ogledalce mladiću koji im se dopada kako bi ih zauvek gledao kao svoj odraz.
