Ni evropska kriza ni inflacija ne mogu da poljuljaju titulu ekonomskog tigra koju je pre 15 godina dodelio našoj ekonomiji ondašnji ministar Mlađan Dinkić.
Dinkić je Srbiju tada poredio sa azijskim tigrovima, brzorastućim zemljama poput Južne Koreje.
Direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević nedavno je na N1 izjavio da "kada imate borbu sa inflacijom, ne možete očekivati rast životnog standarda", na šta je dobio pitanje voditelja da li to znači da nismo ekonomski tigar.
"Baš jesmo", odgovorio je Kovačević. "Pogledajte stopu rasta, treći kvartal će biti četiri odsto, godina će biti 3,5 odsto. Ekonomski tigar u relacijama u Evropi. Jesmo najbolji, da li će Irska možda biti bolja ove godine, kao da je to bitno.
Krenuli smo iz provalije i popeli smo se na brdo, istoriju znamo. Počeli smo od ruševina, sa ruševina smo se podizali, ciklus podizanja traje tek od 2014-2015. godine", objasnio je Kovačević.
U prvom tromesečju, međugodišnje, ekonomija je porasla 4,3 odsto, a u drugom 3,9 odsto.
Upravo ovih dana, međutim, međunarodne finansijske institucije objavljuju najnovije projekcije privrednog rasta za ovu i sledeću godinu i prema njima u našem rastu BDP-a teško da ima išta i nalik na tigra.
Svetska banka je objavila prognozu rasta BDP-a u 2022. godini od 3,2 odsto, dok EBRD predviđa 3,3 odsto. Istovremeno, nekim zemljama u regionu se prognozira znatno veći privredni rast.
Prosek rasta Zapadnog Balkana je prema Svetskoj banci 3,4 odsto, a Centralne Evrope čak 4,3 odsto. Svetska banka za Hrvatsku prognozira rast 6,4 odsto ove i 1,8 odsto sledeće godine. Slovenija bi ove godine takođe trebalo da raste šest odsto, Crna Gora 6,9 odsto, Rumunija 4,3 odsto, Poljska četiri odsto, BiH četiri odsto, Mađarska pet odsto.
Čak i Italija koja kuburi sa javnim dugom i isporukama gasa, prema procenama OECD-a, imaće rast 3,4 odsto, a Španija 4,4 odsto.
S druge strane, ove godine Francuska sa 2,6 i Nemačka sa 1,2 odsto će rasti sporije od Srbije.
Ranijih godina međunarodne finansijske institucije bile su opreznije sa prognozama rasta Srbije od naših institucija i ispostavilo se da su bile u krivu, jer je rast redovno premašivao njihove projekcije.
Međutim, ove godine izgleda da je i Ministarstvo finansija opreznije od direktora Zavoda za statistiku pošto je u saopštenju o indikatorima makroekonomskih kretanja korigovalo očekivanja realnog privrednog rasta ove godine na tri odsto.
Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, primećuje za list Danas da ako je Kovačević ocenio da je rast u trećem tromesečju bio četiri odsto, to znači da se u poslednjem tromesečju očekuje pad BDP-a u odnosu na isti period prošle godine.
"U prvom polugodištu skoro cela EU i Istočna Evropa imali su veći privredni rast od Srbije, a razlog je to što su se kasnije oporavili i kasnije nego Srbija dostigli pretpandemijski nivo ekonomske aktivnosti. Međutim, ni kod nas ni u Evropi nisu još iscrpljeni efekti rata u Ukrajini, rasta kamata i inflacije, tako da očekujem usporavanje ekonomije i u trećem i u četvrtom tromesečju", kaže Arsić.
On ističe i da će rast BDP-a ove godine biti verovatno oko tri odsto zbog opadanja industrijske proizvodnje od aprila, pada poljoprivrede od pet odsto i velikog pada građevinarstva.
"Imamo pad sa strane tražnje, ali i domaći dohoci su obezvređeni inflacijom. U prvih šest meseci imamo i pad investicija", napominje Arsić.
Ekonomista Saša Đogović izjave o ekonomskom tigru ne uzima za ozbiljno s obzirom na to "gde radi onaj ko je to izjavio".
"Ne bih pridavao tome značaj. Kakav je to ekonomski tigar koji traži da uđe u stend-baj aranžman sa MMF-om da bi izbegao da se zadužuje na tržištu. Stopa rasta je možda viša od nekih razvijenih ekonomija, ali zato što je osnovica niža i ima više prostora za rast", napominje Đogović.
On ističe da su ove godine usluge gurale rast i da će zbog dobrih letnjih sezona Hrvatska i Crna Gora ostvariti bolje rezultate.
"Što se tiče tigra, koliko vlasti plaše narod, više ličimo na zeca", zaključuje Đogović.
