Na današnji dan pre dve godine počeli su julski protesti građana koji su izašli na ulice posle najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da postoji mogućnost ponovnog uvođenja policijskog časa zbog borbe protiv širenja korona virusa.
Protesti su trajali nekoliko večeri i noći, a obeležili su ih brojni sukobi demonstranata sa policijom.
Neki od građana su prebijeni, a ni u jednom slučaju prebijanja učesnika tih protesta nije utvrđena krivica za policijsku brutalnost, piše Danas.
Država je reagovala dvojako, najpre popustila kao i obično kad se suoči sa artikulisanim masovnim nezadovoljstvom, a policija je nasilje krajnih desničara i ubačenih navijačkih grupa iskoristila kao izgovor za nasilje i zastrašivanje.
Najmanje 150 policajaca u uniformi i civilu prekoračilo je ovlašćenja tokom protesta, a oko 50 ljudi su žrtve policijskog nasilja, navedeno je izveštaju Beogradskog centra za ljudska prava, prenosi danas N1 izveštaj Beogradskog centra za ljudsak prava.
Samo trojica policijaca, koji su obuhvaćeni jednom krivičnom prijavom, procesuirani su zbog sumnje da su izvršili krivično delo nasilničkog ponašanja prilikom obaranja s bicikla i zlostavljanja dečaka u Novom Sadu, navedeno je u tom izveštaju.
Beogradski centar za ljudska prava saopštio je godinu dana posle protesta da je u tom periodu podneto 35 krivičnih prijava tužilaštvima u Beogradu i Novom Sadu protiv 70 nepoznatih pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) koji su tukli demonstrante.
„Epilog ni u jednom slučaju ne postoji, svi postupci se nalaze u predistražnom postupku, osim u jednom u Novom Sadu (kada su policajci navodno pretukli dete)“, rekla je Sonja Tošković, izvršna direktora BG Centra na predstavljanju izveštaja „Istrage slučajeva policijskog zlostavljanja na julskim građanskim protestima 2020″, preneo je BBC.
Ovim spontanim građanskim demonstracijama u Beogradu, Novom Sadu, Nišu…. prethodili su, tri nedelje ranije, republički izbori, na kojima je vlast Aleksandra Vučić dobila gotovo apsolutnu većinu, ostavivši parlament gotovo bez ijednog opozicionog glasa.
Vlast je pre toga popustila epidemijske mere, što se, kakos e ispostavilo bilo prevremeno i opasno, jer se broj umrlih i obolelih ubrzo popeo ponovo na veoma visok nivo.
Ono što je bilo i tada glavno objašnjenje za takav postupak vlasti i izlaganje riziku po zdravlje i živote sopstvenih građana – jesu upravo izbori, odnosno njihovo neometano odigravanje.
Imajući u vidu da su protesti bili spontani i da su ih predvodili obični građani širom gradova Srbije, izrazito nezadovoljni ovom “prevarom” vlasti, Vučićev režim reagovao je toliko brutalno da se tako nešto ne pamti ni u vreme režima dikatatora Slobodana Miloševića.
Posle nekoliko večeri intenzivnih sukoba na ulicama Beograda, broj ljudi koji je dolazio na protest se osipao a ubrzo se i sam protest okončao.
