Izjava ministra Nikole Selakovića da će predložiti nabavku isključivo dvoazbučnih tastatura u javnom sektoru, kao i da država otkupljuje isključivo ćirilične knjige izazvala je polemiku u javnosti.
Boban Arsenijević, lingvista i predavač na Institutu za slovenske studije na Univerzitetu u Gracu kaže za Danas da svaka prisila u jezičkoj praksi ima negativan uticaj na komunikaciju.
"Šteta se čini postupcima koji pokušavaju da silom ojačaju prisustvo ćirilice u javnoj sferi, jer svaka upotreba sile prema jezičkoj praksi negativno utiče na komunikaciju, pa time i na celo društvo, dok u isto vreme i logika i iskustvo pokazuju da pojave kojima se opstanak štiti silom najbrže izumiru. Ako bilo šta može da očuva ćirilicu, to su suptilnije, pozitivne, podsticajne mere, odnosno ozbiljno, na nauci zasnovano jezičko planiranje. Ali kad su već okolnosti kakve jesu, i ćirilica se nameće pod pretnjom kazni, onda ova najnovija mera predstavlja ipak jednu zaštitu svih onih koji koriste tastature u javnom sektoru, jer će lakše nalaziti ćirilična slova, tamo gde im se položaj na tastaturi razlikuje od latiničnih", smatra Arsenijević.
Milena Dragićević Šešić, kulturološkinja i univerziteska profesorka, Selakovićev predlog smatra apsurdnim.
"To je apsurdna izjava – na mojoj tastaturi, tj. u mom kompjuteru ja imam ugrađena četiri alfabeta – ćirilicu, latinicu, engleski i francuski alfabet. Verovatno ću uskoro dodati i rusku ćirilicu, zatreba mi za ruske reference. Da je sreće da nam je javna administracija dovoljno obrazovana da može da koristi različite alfabete", konstatuje Milena Dragićević Šešić.
Svenka Savić, lingvistkinja i profesorka emeritus na Univerzitetu u Novom Sadu, koja se sa svojom koleginicom bavila analizom upotrebe dva pisma u javnoj komunikaciji podseća da opciju dva alfabeta ima svaka tastatura.
"Ministar kuca na otvorena vrata. Svaka tastatura ima tu mogućnost, jedino je pitanje ko hoće koju da koristi. Sada već vidimo da su dva pisma srpskog jezika, na pritisak neznalica (a evo i ministra) polarizovana na ćirilicu kao obavezno u javnoj kumunikaciji i latinicu kao izborno u privatnoj komunikaicji. U ovoj godini analizirale smo upotrebu dva pisma u prepisci između studenata i studentkinja sa njihovim profesorima u Novom Sadu, putem mobilnog – dominira latinica; u bolnicama, kliničkom centru drugim zdravnstvenim službama je upotreba ova pisma u hodnicima, ili na oglasnim tablama, dominira latinica", navodi ona.
Upotreba dva pisma je, kako kaže, naša stvarnost i potreba u svakodnevici života, i ministar bi trebalo da zna razliku između upotrebe i naredbe.
"Naredba neće proći, ali će sigurno neko od onih koji proizvode tastature da se obogati i barem podmaže svoje finansijske teškoće. E moj Dositeju, gde si! Javi se ministrima, barem u snu", poručila je Svenka Savić.
Marjana Stevanović, filološkinja, smatra da je u redu praviti i takve tastature, ali da predlog ministra svakako ima političke konotacije.
"Problem je kad se stvara euforija i neguje osećanje ugroženosti od drugih, što se latinica proglašava tuđom i hrvatskom, dok se istovremeno zanemaruje realna upotreba i potreba za oba pisma, njihova funkcionalnost, kao i podaci o statusu ćirilice. Problematičan može biti i kontekst u kojem se takve odluke donose, jer se pitanje ćirilice često instrumentalizuje u političke svrhe. Dok se npr. odvijaju pregovori o Kosovu, političari posežu za zaštitom ćirilice kako bi se profilisali kao neprikosnoveni čuvari srpskog nacionalnog identiteta", ističe Stevanović za Danas.
Profesor srpskog jezika i književnosti Boško Suvajdžić kaže za Euronews Srbija da ćirilica jeste ugrožena u javnom prostoru. Akciju ministra kulture shvata kao simbolički značajnu i ne shvata je kao proganjanje latinice.
"Kada je reč o dvoazbučnim tastaturama smatram da je to simbolički vrlo dobro, kao što je dobro i osnivanje Saveta za srpski jezik. Nećemo mi latinici diskriminisati time što ćemo negovati ćirilicu u javnom prostoru", rekao je Suvajdžić.
Dodaje da živimo u 21. veku da je latinica svuda oko nas i da baš iz tog razloga treba negovati ćirilicu.
Profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dubravka Valić Nedeljković smatra da je bogatstvo imati dva pisma. Dodaje da se danas 70 odsto knjiga u Srbiji štampa na ćirilici, a ostatak na latinici. Latinica, smatra ona, omogužava da "naša literatura i kultura prodre na ceo Balkan".
Inicijativu ministra oko nabavke dvoazbučnih tastatura vidi kao neku vrstu "spinovane akcije", jer se na taj način, kako je rekla, zamagljuju neke druge važne stvari, koje se potiskuju u drugi plan, kao što je Kosovo, visoke cene.
"Istovremeno, treba imati u vidu da svi računari koji idu u škole treba da budu sa dvoazbučnim tastaturama. To mi vuče da treba sada zaraditi dodatni novac, tako što neka firma već štampa takve tastature da bi prva mogla da se javi na tender, da zarada bude vrlo zamašna. Računajte koliko ima škola u Srbiji, koliko javnih ustanova", navela je ona.
Dodaje da ćirilica jeste važno pismo, ali da je "Daničićeva latinica isto važna kao Vukova ćirilica".
"Insistirati da biblioteke neće moći da otkupljuju knjige koje su na latinici, to je diskriminatorski. Morate kupiti tastature na ćirilici, knjige na ćirilici... Treba negovati svoj jezik i pismo, ali srpsko pismo nije samo ćirilica već i Daničićeva latinica. Treba naučiti i jedno i drugo. Treba dati mogućnost da svako odabere", navela je ona.
Slaže se da je ćirilica potisnuta iz javnog prostora zbog savremenih tehnologija, ali smatra da nisu potrebne dvoazbučne tastature, već kome smetaju postojeće može da "nalepi stikere sa ćiriličnim slovima preko postojećih".
Upravnik Srpske književne zadruge Duško Babić kaže da nema dilemu da li je ćirilica ugrožena.
"Ona je ugrožena tim što je gurnuta na marginu, a da je tako ne treba posebno istraživanje već je dovoljno samo da prošetate od Slavije do Palate Albanija i da pogledate koliko ćete naći ćiriličnih natpisa. Osim moje Srpske književne zadruge naći ćete još možda samo po neki natpis, ne računajući državne ustanove. Sve prodavnice, apoteke, butici, zanatske radnje, sve je na latinici", rekao je on za Euronews Srbija.
Babić smatra dobrim i predlog ministra kulture da na konkursu za otkup književnih dela država treba da otkupljuje samo dela štampana na ćirilici.
