Energetska kriza je snažno pogodila Srbiju, pre svega zbog dugogodišnjeg lošeg upravljanja javnim preduzećima iz energetskog sektora, navodi Fiskalni savet u najnovijoj analizi.
Prema pisanju Nove ekonomije, fiskalni savet je ocenio da je Vlada u Nacrtu Fiskalne strategije za 2023. sa projekcijama za 2024. i 2025. godinu predvidela stabilizaciju budžeta i umanjenje javnog duga, što je pozitivno.
Međutim, u Strategiji nisu prepoznati svi potencijalni rizici.
Vlada u Fiskalnoj strategiji nije temeljno objasnila uzroke krize u snabdevanju gasom i električnom energijom koja je Srbiju zadesila tokom protekle grejne sezone, upozorava se u analizi. U Strategiji se samo načelno isitče da je to uglavnom bila posledica spoljnih činilaca. Međutim, sve analize koje koje je izradio Fiskalni savet upućuju na suprotan zaključak.
Najveći rizik u narednom periodu je Srbijagas. Ovo preduzeće je od decembra prošle godine do danas dobilo već oko 500 miliona evra iz budžeta, a i u toku 2022. godine bi iz budžeta moglo da se da više nego što se planirano.
Kao veliki rizik Fiskalni savet ističe i EPS.
"...ukoliko se prodajna cena struje ubrzo ne poveća i nastavi sa odlaganjem krupnih reformskih koraka, pitanje je vremena kad će ovo preduzeće (EPS) postati direktan budžetski trošak", piše u analizi.
EPS više ne može da proizvede dovoljno električne energije za domaće potrebe, pa struja mora da se uvozi po veoma visokim cenama.
U planu manji i rashodi i prihodi
Trogodišnji plan predviđa da će se poreski prihodi kumulativno smanjiti za 1,5, a neporeski za 0,4 procentnih poena do 2025. godine. Umanjenje poreskih prihoda je pre svega posledica očekivanih makroekonomskih kretanja.
Sporiji rast privatne potrošnje od BDP-a, stabilna potrošnja naftnih derivata, postepeni pad potrošnje duvanskih proizvoda utiču na smanjenje učešća prihoda od PDV-a, akciza i ostalih poreskih prihoda.
Država je u martu smanjila i akcize na naftne derivate za 20 odsto, dok je do maja na snazi smanjenje akciza od 15 odsto u odnosu na inicijalni iznos.
Iako Vlada planira da smanji i budžetske rashode u naredne tri godine, Fiskalni savet upozorava da bi zbog problema u poslovanju javnih preduzeća subvencije mogle da premaše plan već u ovoj godini.
"Tradicionalni korisnici subvencija", Železnice, JP Putevi i Resavica, godinama unazad "usisavaju" više novca nego što se incijalno opredeli budžetom", ističe Fiskalni savet.
Država i dalje troši mnogo i po osnovu kazni i penala, o čemu je Nova ekonomija već pisala.
"Ukupna izdvajanja za ove namene u Republičkom budžetu za 2022. godinu predviđena su na nivou od skoro 200 miliona evra (bez troškova restitucije), što znači da se ovaj iznos duplirao u odnosu na 2015. i gotovo upetostručio u poređenju sa 2010. godinom", piše u analizi Fiskalnog saveta.
Takođe, ukoliko Srbija ne smanji svoj javni dug, sadašnji budžetski rashodi za kamate od oko milijardu evra relativno brzo će se povećavati u narednim godinama zbog rasta troškova zaduživanja što će onda biti sve veći neproduktivni rashod države koji će vršiti još snažniji pritisak na javne finansije zemlje.
