Srbija je u perodu od dve godine, između 2021. i 2023. godine pala na listi Globalnog indeksa rodnog jaza sa 19. na 38. mesto, platni jaz između muškaraca i žena povećao se na 14,4 odsto, a žene su i u većem riziku od siromaštva u Srbiji, rečeno je danas na predstavljanju godišnjeg izveštaja „Prava žena i rodna ravnopravnost u Srbiji u 2023. godini“.
Udruženje građanki „FemPlatz“ ocenilo je da nalazi iz izveštaja pokazuju da su žene i dalje u neravnopravnom položaju, posebno žene iz višestruko diskriminisanih grupa, da nema suštinskog ulaganja u rodnu ravnopravnost i da je Srbija još uvek daleko od izjednačavanja položaja žena u svim oblastima života.
Izvršna direktorka FemPlatz Biljana Janjić navela je da su žene, iako obrazovanije – manje zaposlene, kao i da se platni jaz u prosečnim zaradama između muškaraca i žena povećava, te da je 2018. bio 8,8 odsto a da danas iznosi 14,4 odsto.
Žene zarađuju manje od muškaraca bez obzira na sektor u kom su zaposlene, rekla je ona i dodala se beleži rast ženskog preduzetništva i da ono čini jednu trećinu preduzetništva u Srbiji.
„Udeo žena u grupi nezaposlenih je konstantno visok, oko 56 odsto su žene u ukupnom broju nezaposlenih. To su uglavnom žene sa srednjim obrazovanjem u oblasti prava, ekonomije, trgovine, ugostiteljstva. Žene starije od 50 godina koje ostaju bez posla izložene su diskriminaciji u pronalasku novog posla, dok su mlade žene izlozene drugačijim problemima, poput usklađivanja porodičnog i poslovnog života“, kazala je Janjić.
U zdravstvu i zdravstvenoj zaštiti, uslovi za žene su sve lošiji, dodala je ona i rekla da je nedovoljan broj lekara koji pružaju zdravstenu zaštitu za žene.
Kako je navela, prema podacima iz 2022. godine 509 lekara pružalo je zdravstvenu zaštitu žena, što znači da je jedan ginekolog brinuo o reproduktivnom zdravlju 5.812 žena, a dodatni problem je što postoje i mesta koja uopšte nemaju ginekologa.
Govoreći o pitanju obrazovanja, na predstavljanju izveštaja navedeno je da se ne vidi napredak u oblasti smanjivanja rodne segregacije, kao i da jedino postoji napredak u zastupljenosti devojčica u srednjim vojnim školama i u oblasti građevine, ali da se u svim ostalim oblastima stagnira.
Srbija i dalje ima visoku učestalost malignih oboljenja reproduktivnih organa, a rak dojke najčešće je dijagnostikovan maligni tumor kod žena, dok je akušersko nasilje jedno od gorućih pitanja.
Izveštaj je pokazao i da su aktivistkinje, feminsitkinje i ženske organizacije konstantno izložene napadima, da je to trend koji ne prestaje, kao i da nema nikakvog razrešenja situacije kada dođe do napada.
