Završni račun budžeta Srbije za 2020. godinu pokazao je da je kroz budžetsku rezervu potrošeno 14 milijardi dinara više nego što je objavljeno u Službenim glasnicima, saopštio je danas Fiskalni savet.
Fiskalni savet je, u oceni Predloga zakona završnog računa za 2020. godinu, naveo da se rešenja o korišćenju tekuće budžetske rezerve objavljuju tokom godine u Službenom glasniku, često uz generička i neinformativna objašnjenja.
Pored toga, neka plaćanja iz budžetske rezerve uopšte se ne objavljuju u ovom dokumentu, naveo je Fiskalni savet.
„Tek u Završnom računu vidimo da u tekuću rezervu tokom 2020. preneto (i potrošeno) oko 100 milijardi dinara, dok je u Službenim glasnicima bilo prikazano trošenje do nivoa od 86 milijhardi dinara“, precizirao je Fiskalni savet.
Dodaje se da je čak 41 korišćenje budžetske rezerve, ukupne vrednosti 14 milijardi dinara ili više od 110 miliona evra, svrstano u kategoriju poverljivih dokumenata, usled čega rešenje o upotrebi nije prikazivano u realnom vremenu.
Iako se, kako se navodi, iz Završnog računa može saznati ukupan iznos tako utrošenih sredstava, nema nikakvih detalja o njihovoj krajnjoj nameni, čak ni u načelu.
„Na kraju, postavlja se pitanje zašto je oznaka poverljivosti, pored novca koji je prenošen Ministarstvu odbrane od 9,2 milijarde dinara, dodeljena dodatnom uvećanju aproprijacija telima van bezbednosnog sektora kao što su Generalni sekretarijat Vlade kroz 15 poverljivih rešenja ukupne vrednosti 2,2 milijarde, Republička direkcija za imovinu (0,8 milijardi dinara), Uprava za zajedničke poslove i Ministarstvo privrede (po oko 0,5 milijardi dinara)“, naveo je Fiskalni savet.
Postoje i neke važne oblasti koje Završni račun budžeta za 2020. godinu, kako je navedeno, nije dovoljno rasvetlio, što otvara prostor za dodatno suštinsko unapredjenje tog dokumenta.
Dodaje se da se tek iz Završnog računa može videti da je masa zarada u Srbiji u 2020. godini bila 19 milijardi dinara veća nego što se prikazuje u podacima, 327 milijardi dinara umesto 308 milijardi dinara, što dalje implicira da je plan iz novembarskog rebalansa zapravo probijen za 1,3 odsto ili više od četiri milijarde.
Fiskalni savet je naveo da u Završnom računu nije razjašnjeno po kom osnovu, kome i u kom pojedinačnom iznosu je država plaćala kazne i penale u 2020. godini.
„U Završnom računu budžeta za 2020. godinu prikazana je samo ukupna suma ovih troškova, bez dodatnih podatka kome i u kom pojedinačnom iznosu su se plaćale kazne i penali. To je sporno budući da se radi o neproduktivnom rashodu koji kontinuirano raste i u 2020. je premašio 23 milijarde dinara ili oko 190 miliona evra“, naveo je Fiskalni savet.
Iznos isplaćen za kazne i penale u 2020. godini četiri puta je, kao je navedeno, veći nego budžet Ministarstva za zaštitu životne sredine (5,5 milijardi dinara) i za više od 40 odsto veći od ukupne potrošnje na razdelu Ministarstva rudarstva (15,9 milijardi dinara).
Fiskalni savet je istakao da u Završnom računu nisu adekvatno prikazane subvencije za privlačenje investicija, iako ti podsticaji predstavljaju krupan trošak i u 2020. godini je iznosio oko 10 milijardi dinara.
Završni račun, kako je navedeno, pokazuje da su neporeski prihodi u 2020. godini naplaćeni u iznosu od 192 milijardi dinara, čime su za oko pet milijardi dinara probili plan iz novembarskog rebalansa
„Najveća odstupanja u odnosu na plan zabeležena su i u 2020. godini, baš kao i ranije, u okviru grupe vanrednih neporeskih prihoda, a naplaćeni su u iznosu od 56 miijardi dinara, od čega za oko 80 odsto nije moguće pronaći detaljnije informacije“, ukazao je Fiskalni savet.
Dodaje se da nije navedeno koja su to preduzeća i javne agencije uplatile dobit i dividende državi od 29 milijardi dinara i šta čini ostale prihode budžeta od 17 milijardi dinara.
