Privreda u Srbiji se bori sa nedostatkom niskokvalifikovanih i visokokvalifikovanih radnika za obavljanje mnogih poslova, a u problemu su gotovo sve industrijske grane – građevinska, metalska, tekstilna, ugostiteljstvo, hemijska, objavio je danas Forbs Srbija.
Nedavno je Republički seizmološki zavod Srbije ostao bez jedinog diplomiranog geofizičara, manjka visokoobrazovnih kadrova poput građevinskih inženjera, nije lako naći ni elektroinženjere, mašinske inženjere, diplomirane tehnologe, komercijaliste, a nedostaju i magacioneri, konobari, kuvari, mesari, higijeničari, građevinski radnici, vozači, zanatlije.
Analize Privredne komore Srbije pokazuju da se dve trećine potreba privrede za kadrovima odnosi na one sa završenom srednjom školom.
Rukovodilac Centra za edukaciju, dualno obrazovanje i obrazovne politike i direktor Poslovne akademije PKS Mirjana Kovačević rekla je da je više razloga koji su doprineli manjku kvalitetne radne snage.
„Pre svega, osnovni razlog su demografska kretanja, odlazak naših građana u inostranstvo, ali i nezainteresovanost stanovništva za obavljanje određenih poslova“, rekla je Kovačević za Forbs Srbija.
Ona je istakla da su visokokvalifikovani kadrovi od većeg značaja za napredovanje, ne samo kompanija individualno, već privrede u celini, u odnosu na niskokvalifikovane radne snage.
„Deficit kadrova je zajednički problem velikog broja zemalja, a rešenje za obavljanje određenih poslova će se sigurno tražiti u sve većoj primeni digitalizacije i veštačke inteligencije, a kvalifikovaniji kadrovi će se bolje i brže prilagoditi ovim naprednim tehnološkim rešenjima“, rekla je Kovačević.
Profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jelena Žarković rekla je da bi ključna reforma, koju bi vlada trebalo da preduzme, morala da bude usmerena upravo na oblast obrazovanja.
Podsetila je da su 2018. godine imali iznenadni pad upisa studenata na fakultetima koji edukuju obrazovni kadar, i dodala je da je taj pad sada veći.
„Nemamo predavače matematike, fizike, hemije, biologije, a to je na srednji i duži rok izuzetno važno za ekonomiju zemlje. Ko će sutra da nam školuje decu, ko će raditi u srednjoj i osnovnoj školi? To podrazumeva jednu fokusiranu reformu upravo tih nastavničkih smerova na fakultetima“, istakla je Žarković.
Dodala je da je problem sa nedostatkom visokoobrazovnog kadra nastao i zbog neravnomerne regionalne raspoređenosti.
Kao primer, navela je da su predstavnici vlade ukazali na prvobitnu ideju, da kompanija Kontinental (Continental Automotive Serbia) pogon otvori u Nišu, ali da tamo nije bilo dovoljno stručnog kadra, pa su se odlučili za Novi Sad.
„To je upravo posledica naših internih migracija, jer onda u najsiromašnijim delovima Srbije, na jugu i istoku, uglavnom nalazite kadrove sa nižim kvalifikacijama, jer visokoobrazovani hrle u veće gradove i ti se regioni prazne“, kazala je Živković i dodala da rešenje vidi u dugoročnoj strategiji i planiranju, ali i saradnji univerzitetskih centara i privrede.
Takođe, ukazala je i na problem prekvalifikovanosti, jer se dešava da se za neke poslove radi kadar koji ima veće kvalifikacije i onda bude prinuđen da radi za manje novca posao koji i nije njegova struka.
Bivša predsednica Unije prosvetnih radnika Jasna Janković ocenila je da manjka kadrova dovela višedecenijska nebriga o obrazovanju i kadrovima, ne samo kada je reč o visini plata već i uslovima rada.
Janković je podsetila da je ove godine samo jedan kandidat aplicirao za nastavnički smer fizike, a da već godinama nema dovoljno ni nastavnika hemije, matematike.
„Tako se sada dešava da matematiku u 40 odsto slučajeva predaje neko ko je završio fakultet na kome je kao predmet imao matematiku, a ne neko sa završenim Prirodno – matematičkim fakultetom“, kazala je ona.
U Beogradu se, dodala je, taj problem ne oseća toliko koliko po unutrašnosti Srbije upravo i zbog toga što sve više mladih odlazi u veće gradove.
Navela je još jedan od primera u prosveti (u kojoj više ne radi, posle 3. maja), gde je pre nekoliko godina programiranje uvedeno kao predmet od petog razreda, a da se nije imalo u vidu da nema dovoljno IT stručnjaka koji bi predavali nastavu.
„Zašto bi neko ko završi taj fakultet radio u školi za 70.000 ili 80.000 dinara kad može da radi kao programer za 250.000 dinara?“, istakla je Janković i dodala da je jasno da se ovakav kompleksan problem ne može rešiti preko noći, već da je potreban dugoročniji plan.
Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku ukazao je da je potrebna celokupna promena sistema obrazovanja i da se svi oni koji žele da obavljaju niže kvalifikovane poslove što ranije upute na praksu – već na kraju osnovne ili početkom srednje škole.
Rajić je dodao da i model ekonomskog razvoja Srbije treba da se ispita i da nije stvoren ambijent za razvoj malih i srednjih preduzeća koja bi trebalo upravo da zadrže naše ljude kako ne bi napuštali zemlju.
„Moramo da imamo stabilna mala i srednja preduzeća koja će im omogućiti stimulativne uslove, a ne da nade polažemo u prvog stranog investitora“, kazao je Rajić za Forbs.
