Osim građana Srbije, koji su na tržištu nekretnina prepoznali priliku da se stambeno obezbede, sve je veći broj i stranih državljana koji odlučuju da novac zarađen u inostranstvu ulože u kupovinu nekretnina kod nas.
Među stranim državljanima, koji se odlučuju da kupe nekretnine na našem tržištu, prednjače oni koje je u Srbiju dovela karijera, ali je nezanemarljiv i broj stranaca i gastarbajtera koji u Srbiju dolaze, ili se vraćaju, kako bi se penzionisali. Tako smo gotovo svakodnevno svedoci primera da sa dolaskom firmi u našu zemlju i sa novim radnim mestima raste i tržište nekretnina u pojedinim gradovima, ali i svedoci činjenice da gastarbajteri postaju vlasnici lepih nekretnina, najčešće u prestonici i većim gradovima.
A ono na šta "pikuju" jesu stanovi u novogradnji na atraktivnim lokacijama koji koštaju.
"Treba odvojiti strance rezidente i nerezidente. Veće učešće u tražnji imaju rezidenti, to jest ljudi koji imaju boravište i najčešće rade u Srbiji duže od godinu dana. A, oni kupuju najčešće nekretnine na luksuznim lokacijama gde kvadrat košta i nekoliko hiljada evra, navode za Blic iz jedne agencije za nekretnine.
Kako dodaju, sve je više primera i da po gradovima u Srbiji rapidno raste i cena kvadrata i tražnja. Tako su, recimo, u Boru cene stanova za godinu i po dana skočile oko 20 odsto i to zahvaljujući većoj tražnji od strane zaposlenih u Ziđinu, novom vlasniku RTB Bor. Takođe, Kragujevac je procentualno po rastu prodaje stanova u prethodnih godinu dana pretekao Beograd.
Stranci na domaćem tržištu nekretnina najviše traže novoizgrađene stanove, koji pored dobre pozicioniranosti nude i dodatne sadržaje.
"Kada se okrenemo strukturi nekretnina koje strani državljani kupuju na domaćem tržištu nekretnina, u najvećem broju slučajeva se radi o stanovima manje kvadrature do 60 kvadrata, mada postoje i izuzeci gde cela porodica migrira te se traže nekretnine velike kvadrature", kažu iz agencije.
Kako plaćaju?
Stranci rezidenti mogu da apliciraju za stambeni kredit i u našim bankama, ali određene banke odobravaju kredite i nerezidentima, s tim što su obrada, dokumentacija i kamatna stopa dosta specifične, to jest različite od onih za rezidente.
Prema rečima stručnjaka za nekretnine, Milića Đokovića, najveći broj nekretnina stranci su kupovali sopstvenim sredstvima.
"Tek jedan od četiri strana državljana kupuje nekretninu na kredit za nerezidente", kaže Đoković za pomenuti medij.
Zaključuje da dobar deo onih koji dolazi u Srbiju ima uspešne biznise i novac kojim kupuju nekretnine, to jest transakcije tog novca najčešće idu preko korespodentnih banaka.
Oglase najviše gledaju gastarbajteri
Sa druge strane, prema podacima sajta nekretnine.rs, oglase za prodaju nekretnina najviše pretražuju iz Austrije, Nemačke, Švajcarske i SAD.
"Mahom su to naši ljudi iz dijaspore koji zarađen novac investiraju u stambene objekte po Srbiji", kaže Anita Pešić, direktor tog oglasnog portala.
Oni se prema njenim rečima najviše interesuju, i samim tim pretražuju, stanove i kuće u većim gradovima.
"Uglavnom pretražuju stanove i kuće u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu", zaključuje Pešić.
Da su za tržište nekretnina u Srbiji zainteresovani gastarbajteri, kaže i Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije.
"U Nišu ima i dosta naših gastarbajtera koji kupuju nekretnine. Takođe, trenutno vlada veliko interesovanje stranaca koji žele da kupe stanove kod nas i da se presele ovde kada odu u penziju", zaključuje Rodić.
(Blic)
