Rudarstvo je jedna od grana koju treba konstantno razvijati, jer bez njega nema ni mineralnih sirovina, koje su ključne za zelenu tranziciju.
To je rekao diplomirani geolog i zamenik direktora Zavoda za geologiju Srbije Predrag Mijatović, piše "Blic".
"Zelena tranzicija je sada svuda prisutna, prelazi se na obnovljive izvore energije i na tzv. zelenu energiju, a pokušava se i da se istisne ugalj iz sistema dobijanja električne energije. Međutim, razvoj zelene energije zahteva primenu savremenih i novih tehnologija. Tehnologije koje se sada koriste u svetu povlače za sobom i korišćenje određenih količina mineralnih sirovina. To podrazumeva istovremeno i razvoj rudarstva i geoloških istraživanja", rekao je Mijatović.
Sagovornik Blica je naveo i nekoliko primera, među kojima i praksu iz Australije.
"Oni imaju strategiju razvoja i unapređenja cele rudarske industrije. U više od 80 projekata su investirali skoro 30 milijardi australijskih dolara. Krajnji cilj je proizvesti i naći nova ležišta za dovoljne količine materijala za potrebe zelene agende. I tako je svuda u svetu - da bi zelena agenda zaživela, mora pre toga rudarstvo enormno da se razvije", rekao je on.
Tokom njegovog osvrta na rudarstvo, tema je bila i u čemu bi se rudnik jadarita razlikovao od dosadašnjih rudnika.
"Rudnik jadarita, ako se otvori, ni po čemu neće razlikovati od ovih rudnika sa podzemnom eksploatacijom, koji već rade u Srbiji. To su četiri rudnika, ne mislim na teritoriju uže Srbije, to su rudnici olova, cinka. Jedan je blizu, na primer, Loznice, u Velikom Majdanu, kod Ljubovije. Ovi drugi, jedan je rudnik na Besnoj Kobili, kod Vranja. Drugi je rudnik Lece u Medveđi i rudnik na planini Rudnik. Znači, to su mesta gde se radi intenzivna eksploatacija olova, cinka. Taj kraj je u jednom trenutku bio prosperitetan", objasnio je on.
A koja je razlika između podzemnih i površinskih kopova?
"Rudnici sa podzemnom eksploatacijom, kompletna delatnost se odvija ispod zemlje. Površina terena ostaje, uglavnom netaknuta, nedegradirana. Ostanu i šume, i pašnjaci i sve. Deo terena koji podleže izmenama, to je onaj deo gde treba da se formira tzv. fabrički krug ili krug rudnika gde će se izvlačiti sirovina iz podzemlja, gde će se prerađivati, gde će biti cela infrastruktura rudnička, magacini, radionice, smeštaj i eksplozivi, odlagališta itd. Taj deo je strogo kontrolisan i tu se ne mogu dešavati nekakvi specijalni incidenti gde može doći do zagađenja okolne sredine", objašnjava Mijatović.
Objasnio je i da kod površinskog kopa, ime kaže kakva mu je pozicija.
"Na površini terena otvaranje površinskih kopova povlači za sobom veliku degradaciju površine terena. Jednostavno, ako ima šume, pašnjaka i sve se to skida, dolazi do problema sa podzemnim vodama, zato što se jednostavno pravi velika otvorena depresija. Ako su u pitanju, na primer, površinski kopovi, da se radi tehničko-građevinski kamen, to je par hektara površine terena. Ili ako je, na primer, kao što je kod nas slučaj sa Kolubarom, gde se vadi ugalj, to je stotine hektara potpuno ogoljenog zemljišta. Kod podzemne eksploatacije, ima minimalan uticaj na površinu terena. Ljudi normalno mogu da nastave sa svojim aktivnostima, dok je potpuno, da kažem, drugačija slika sa površinskim kopovima."
Šta je potrebno da bi se jedan rudnik otvorio?
Mijatović kaže da je proces otvaranja rudnika, bez obzira da li je površinski ili podzemni kop, ako se radi o ležištima metalnih minerala ili sirovina, proces koji traje duži niz godina.
Od prvih radova do dobijanja prve količine mineralne sirovine koja se eksploatiše može proći i po 25-26 godina.
"Prvo moraju da se urade geološka istraživanja, retko koja traju manje od 15 godina. Ako su u pitanju velika ležišta, to ne mogu da traju kraće od 15 godina. Na primer, prvi pozitivni rezultati za ovaj jadarit bili su 2004. godine, a elaborat o rezervama, znači da su završena istraživanja, da su se stekli uslovi i elementi da se mogu dokazati rezerve, proteklo je 16 godina. Do otvaranja rudnika, znači da nije bilo ovih prekida i sve, njima bi trebalo, projektovanje, da se krene sa otvaranjem podzemnih prostorija, sve još jedno, možda pet do šest godina. To je otprilike, preko 20 godina, ceo ciklus. Ležište s litijumom koji bi trebalo da se otvori u Finskoj za koju godinu, oni planiraju 2027. godine. Prvo istraživanje su počela 2001. godine", dodao je on.
Da li ruda jadarita može bezbedno da se izvuče na površinu, da ne ugrozi podzemne vode?
"Da, može, potpuno bezbedno", kaže Mijatović.
Prema njegovim rečima, projekat jadarita, eksploatacija litijuma, jeste inženjerski nivo.
"Svuda u svetu tačno znaju pravila projektovanja rudnika sa podzemnom eksploatacijom, sve sigurnosne mere, kako se odvodnjavaju podzemne rudničke vode već kad se otvori ležište.
Podsećam, vode koje se dole pojavljuju, koje cirkulišu, moraju se odstraniti od radilišta da bi rad i ljudi i oprema bili bezbedni. Te vode se se izvlače na površinu terena gde se prave posebni bazeni za te vode. Pogotovo što u ovom slučaju, kod prerade jadarita do koncentrata, to je do litijum karbonata, vode će se koristiti u procesu dobijanja litijum karbonata. Jednostavno neće te vode puštati tek tako u okolnu sredinu. Trebalo bi da vrate u reku Jadar kao voda treće kategorije, a i sama reka Jadar je sad u suštini voda treće kategorije", dodaje on.
Pre dva meseca Srbija je potpisala memorandum sa Evropskom unijom o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, a Mijatović ukazuje da bi to bila prilika za ekonomski razvoj Srbije:
"U svetu je, i u Evropi, tema broj jedan, to su takozvane kritične mineralne sirovine. To su u suštini te održive mineralne sirovine. Sirovine koje su neophodne za sve ove savremene tehnologije. I sada, i Evropska unija, i Sjedinjene Američke Države, i Australija, Indija, napravili su svoj spisak mineralnih sirovina - i sve su tema broj jedan za istraživanje i eksploataciju. Srbija, opet, kada
pogledamo srpske mineralne resurse, najveći deo tih sirovina ima na svojoj teritoriji, ali u različitom stepenu istraženosti."
Mijatović zaključuje da to predstavlja mogućnost Srbije za ekonomski napredak.
