Najveći doprinos arhitektonskog delovanja je princip sinteze za koju su potrebni saradnja i dijalog, a koji je izostao u prethodnih 20 godina, izjavila je danas članica upravnog odbora Društva arhitekata Beograda Milka Gnjato, na otvaranju Prvog nacionalnog arhitektonskog foruma u Beogradu.
Na tom forumu, održanom u Domu omladine, razmotrene su teme, važne za razvoj arhitektonske politike u skladu sa vizijom, ciljevima i merama Nacionalne arhitektonske strategije (NAS). Taj dokument vlada Srbije je donela 1. juna 2023. godine.
„Potreban nam je dijalog na svim nivoima, unutar struke, sa drugim akterima u procesu gradnje, preko investitora, društva, donosiolaca odluka. Mnogi problemi sa kojima se srećemo u javnom životu, posledica su toga što nismo imali ni jednu platofrmu dijaloga u proteklih 20 godina“, rekla je Gnjato.
Navela je da se nada da će taj forum i prvi strateški dokument predstaviti ključni i prelomni trenutak u izgradnji saradnje sa nadležnim ministarstvima.
Gnjato je istakla da je potreban nacionalni konsenzus u arhitektonskoj delatnosti, „kao delatnosti od nacionalnog interesa, kako bi bilo prepoznato mesto domaće krize, a ona je u donošenju odluka“.
Dodala je da proces donošenja odluka „nije adekvatno izgrađen i da u donošenju odluka o građenoj sredini i arhitekturi struka treba da dobije suštinsko mesto“.
Arhitektonska struka, kako je rekla, trebalo bi da preuzme odgovornost za građenu sredinu, a to je moguće, nakon osnivanja Samostalne arhitektonske komore, na čijem putu do osnivanja su potrebni funkcionalni mehanizmi sproveđenja politika, kvaliteta arhitekture i građene sredine.
„Potrebno je formiranje Nacionalnog saveta za arhitekturu, kako je i predviđeno NAS-om, institucija državnog i gradskog arhitekte čime bismo personalizovali odgovornost u polju urbanističkog planiranja, donošenje pravilnika kriterijuma, uvođenje obaveznih arhitektonskih konkursa za sve objekte koji se finansiraju javnim sredstvima“, istakla je Gnjato.
Podsetila je da je prošle godine promenjen Zakon o javnim nabavkama, a glavna izmena je da se za arhitekstonske usluge ne može primenjivati princip najniže cene.
Navela je da je potrebna izmena zakona po kome bi saglasnost arhitekte bila obavezna na izvedeno stanje objekta, pre upotrebne dozvole, čime bi se, prema njenim rečima, ojačao status i značaj arhitekte u postupcima vezanim za izgradnju objekata.
„Nadamo se da će u bliskoj budućnosti biti izrađen dokument sa smernicama za sprovođenje ovog zakona u čiju će izradu nadamo se biti uključeni kancelarije za javne nabavke i druge institucije“, rekla je Gnjato.
