Beloruski aktivista Andrej Gnjot izjavio je danas u Beogradu da je odluka o tome da li će biti izručen Minsku važna za sve jer je pitanje pravde.
Apelacioni sud u Beogradu nije na današnjem ročištu odlučio po žalbi na odluku o izručenju Minsku beloruskog borca za demokratiju, čemu se protive brojne nevladine organizacije i aktivisti.
Sudija Milimir Lukić izjavio je na kraju ročišta da će sudsko veće odluku doneti iza zatvorenih vrata, te da će ona biti saopštena pisanim putem.
Zakonski rok za donošenje odluke je tri meseca, ali se Gnjotov branilac Filip Sofijanić, sudeći po praksi, nada da će ona biti izrečena u narednih nekoliko nedelja.
„Očekujemo da Apelacioni sud ukine odluku Višeg suda u Beogradu. To je prema nama jedini logičan ishod ili da je preinači, potvrđivanje ovakve odluke bi bilo katastrofa i sa profesionalne i sa ljudske strane“, rekao je on novinarima ispred suda.
Dodao je da ga ne brinu dobre političke veze Beograda i Minska.
Gnjot je novinarima rekao da mu je na ročištu delovalo da su „svi sve razumeli“ i da očekuje „pozitivnu odluku i pravdu“.
„Voleo bih da odem kući, ali ne u Belorusiju jer je moja Belorusija veliki zatvor“, dodao je i zahvalio svima u Srbiji na podršci.
Još je rekao da bi kada bude oslobođen, pre nego što se vrati na Tajland gde je živeo u egzilu, želeo da poseti aktiviste i demokratske organizacije širom sveta koji su mu pomagali u borbi.
Podršku je dobio i jutros u Beogradu, uoči ročišta. Nakon što je uz aplauz dočekan ispred suda rekao je da je nervozan jer „tako nešto nije video nikada u životu.
Više desetina ljudi dočekalo ga je sa transparentima „Ne ekstradiciji Andreja Gnjota“, „Sloboda za Andreja Gnjota“, „Srbija ne sme biti tamnica“, „Izručenje=smrt“.
Da Gnjota ne izruče Belorusiji, vlasti Srbije su pozvale i desetine evropskih umetnika, režisera i glumaca. U pismu objavljenom juče, potpisnici su upozorili da Gnjotu, novinaru i filmskom stvaraocu, prete „zatvor, mučenje pa čak i smrtna kazna“ ako bude izručen beloruskim vlastima.
Tokom pretresa rekao je sudu da je zahvaljujući pažnji Apelacionog suda i trudu njegovih branilaca pušten u kućni pritvor iz zatvora, ali da to „nije život normalnog čoveka“.
„Ja nastavljam da patim i ne razumem zašto mi se sve ovo dešava“, rekao je dodajući da je prema optužbama iz Belorusije on milioner, a da je to slučaj „sada bi bio u kazinu, a ne u sudnici“.
Apelovao je na sud da ga ne vraćaju u diktaturu gde ga, kako je potkrepio tvrdi dokazima, očekuje tortura i „praktično smrt“.
„Vi imate ili želite da imate decu, ja sam nečije dete, ja želim da imam decu, nemojte me lišavati toga. Ne smete da šaljete nevinog čoveka u smrt. Ta će mala greška ostaviti trag na Srbiju. Molim vas da mi sačuvate život jer je to vrlo lako, živela Srbija“, zaključio je obraćanje aktivista.
Njegovi branioci tokom pretresa tvrdili su da Viši sud u Beogradu nije potkrepio dokazima opravdanost njegove ekstradicije, odnosno da je počinio neko krivično delo. Dok je, naveli su u obraćanjima trojica advokata, Gnjot doneo „osam kilograma“ papira koji dokazuju da je nevin i da se radi o političkom progonu, te da ga u Belorusiji očekuje loš tretman i nepravično suđenje.
Advokati su dodali i da u prvostepenom sudu nije izvršena procena rizika od torture.
„Njegov život nije nečiji jedan dan na poslu, ni u Višem sudu ni tužiocima. Viši sud se ponašao vrlo nonšalantno, ne postoji dokaz da je počinio krivično delo“, rekao je jedan od advokata okrivljenog, Filip Sofijanić.
Danas su takođe u zapisnik unete i peticije umetnika i aktivista iz Srbije i sveta, kao i zvaničan dopis Interpola da mu je poternica ukinuta.
Gnjot je u oktobru 2023. uhapšen na aerodromu u Beogradu, po u međuvremenu ukinutoj poternici Interpola koju je za njim raspisala Belorusija. U beogradskom Centralnom zatvoru proveo je sedam meseci, a od 5. juna je u kućnom pritvoru.
Minsk tereti Gnjota za utaju poreza, dok on te optužbe opisuje kao lažne i tvrdi da je reč o „sistemskom mehanizmu gonjenja“ protivnika režima.
Gnjot je jedan od nekoliko stotina hiljada građana Belorusije koji su učestvovali u masovnim demonstracijama 2020. godine, osporavajući pobedu Lukašenka na predsedničkim izborima. Zapadne zemlje ne priznaju rezultate tih izbora, a Evropska unija uvela je sankcije Minsku zbog represije nad učesnicima postizbornih demonstracija.
Osnivač je Slobodne asocijacije sportista (SOS) koju Lukašenkov režim tretira kao ekstremističku organizaciju. Otvorenim pismom, koje je potpisalo više od 2.000 beloruskih sportista i sportskih predstavnika, ta organizacija je tražila poništavanje izbora 2020. godine, ostavku Lukašenka i slobodu za sve uhapšene tokom masovnih protesta.
Kada je Gnjot u junu 2021. dobio sudski poziv bez potpisa, u kojem se od njega traži da „kao svedok“ dođe u istražni biro Belorusije, advokati su mu savetovali da napusti Belorusiju jer takvi pozivi ukazuju da vlasti žele da ga uhapse. U Srbiju je, kako je ranije rekao, došao poslovnim povodom sa Tajlanda, gde je bio u egzilu.
