Rat u Ukrajini ponovo je stavio u prvi plan temu snabdevanja Evrope gasom.
Različita su mišljenja o tome šta bi bila alternativa za ruski gas, ali su stručnjaci jedinstveni u oceni da nema brzih rešenja. Iz Rusije u Evropu godišnje stiže 160 milijardi kubnih metara gasa, što je 40 odsto ukupnog uvoza potrebnog za snabdevanje, a ta činjenica primorala je Evropu da razmišlja o alternativnim energetskim izvorima.
EU priprema mere za smanjenje oslanjanja na rusku energiju, a glavni zadatak na koji pokušavaju da odgovore vlasti evropskih država je šta bi se desilo da Rusija "zavrne" dotok gasa. Veliki izazovi su i pred Srbijom, piše danas Euronews.
Zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju Gabrijel Eskobar nedavno je izjavio da su SAD, što se tiče pitanja energetske bezbednosti, "podstakle Srbiju da razmotri alternative ruskom gasu, uključujući obnovljive izvore energije i tečni prirodni gas". Za sagovornike Euronews Srbija, međutim, reč je o političkoj poruci koja se ne čuje prvi put. Ipak, za mogućnost da se Srbija odrekne ruskog gasa i okrene američkom tečnom prirodnom gasu (LNG) i obnovljivim izvorima energije, ukazuju da nije lako ostvarljiva, pogotovo u bliskoj budućnosti.
Zašto? Odgovor na to pitanje pre svega tiče se nedostatka alternativa ruskom gasu, ne samo za Srbiju, več za čitavu Evropu, a iako neki obrisi alternativnih rešenja i sada postoje, oni nisu dovoljni da se pokriju sve potrebe.
Šta je zapravo poručio Eskobar? On je, naime, u svom obraćanju podkomitetu za inostrane poslove američkog Senata rekao da bi, "ako SAD uspeju da smanje udeo ruskog gasa na Zapadnom Balkanu, rezultat bio stvaranje velikih privrednih mogućnosti za američke energetske kompanije u smislu kretanja regiona ka više obnovljivim energetskim izvorima".
Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković za Euronews Srbija kaže da svako ko kupuje, želi što veći broj dobavljača i da bi za Srbiju bilo dobro da ima više pravaca snabdevanja, ali da je geografski položaj Srbije i cele Evrope takav da zavisimo od gasa iz Rusije, jer on jedini može kopnenim putem da stigne do naše zemlje. Osim toga, tečni gas bi nas koštao 1,6 puta skuplje, jer je tehnologija njegovog vađenja i prevoza drugačija, a ne postoji ni infrastruktura kojom bi mogao da se transportuje u našu zemlju.
"Mi preko Rusije ne dobijamo samo gas iz te zemlje, kao ni Evropa, već je oko 30 odsto tog gasa iz Azerbejdžana, Kazahstana, Uzbekistana i Turkmenistana. Evropa godišnje troši oko 300 milijardi kubika gasa, a iz Rusije dolazi 200 milijardi", kaže Zdravković.
On ističe da diverzifikaciju snabdevanja gasom, kako preporučuje američka administracija, u ovom trenutku nije moguće sprovesti.
I predsednik Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić smatra da u narednih 15 godina za nas neće biti na tržištu drugog gasa, osim ruskog.
"Nemoguće je da naši potrošači ruski gas zamene nekim drugim, jer ga jednostavno iz drugih izvora nema dovoljno, niti postoji trasa kojom bi stizao. Eskobar može to da priča i predlaže, ali smo mi u problemu ako ga zaista i shvatimo ozbiljno, jer je to trenutno neizvodljivo. Najbolje bi bilo da postoji deset ponuđača i pravaca snabdevanja, pa da možemo da se dogovaramo i da obaramo cenu, ali to ne postoji i jedino što imamo je ruski gas", ističe Vuletić.
Direktor Sekretarijata Energetske zajednice zemalja Jugoistočne Evrope, Artur Lorkovski, međutim smatra da Srbija već sada ima nekoliko opcija da obezbedi gas na regionalnim tržištima. Lorkovski je rekao da Transjadranski gasovod - TAP (Trans Adriatic Pipeline), koji povezuje Grčku, Albaniju i Italiju preko Jadranskog mora, želi da proširi svoje kapacitete, ali da traži da Srbija i drugi pokažu interesovanje.
On je tako odgovorio na pitanje novinara kako komentariše to što je Srbija nedavno počela gradnju gasovoda Niš - Dimitrovgrad u nadi da će tim pravcem dobijati i azerbejdžanski gas i tečni prirodni gas iz Aleksandropolisa, ali da Srbija nije predviđena za isporuku gasa iz gasovoda TAP.
"LNG iz Grčke je već tu, a Srbija bi mogla, ako bi tačka gasne interkonekcije Horgoš između Srbije i Mađarske bila otvorena za druge da rezervišu njene kapacitete, da kupuje gas iz centralnoevropskih gasnih čvorišta. Kao što sam rekao - pošto rat u Ukrajini dalje eksalira, moj savet bi bio da se ozbiljno istraže alternative ruskom gasu u kombinaciji sa istinskim reformama tržišta", rekao je novi direktor Sekretarijata Energetske zajednice za Politiku.
On je napomenuo da je poslednjih nekoliko meseci situacija na svetkim energetskim tržištima, posebno u Evropi, opisivana kao "savršena oluja" koju je pogoršala, kako je rekao, ruska invazija na Ukrajinu.
