Građani imaju mogućnost da pregled za neki dijagnostički postupak, ukoliko nema termina, obave i privatno, a Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) to kasnije mora da im refundira.
Vladimir je trebalo uradi genetsku analizu, zbog čega ga je lekarka iz bolnice poslala u jednu od dve specijalizovane institucije koje su u Beogradu radile tu vrstu analize.
"Analiza je privatno koštala oko 1.000 evra, dobio sam uput za državnu ustanovu gde to mogu da uradim, međutim, tamo su mi rekli da prioritet imaju majke i deca i da ne mogu da mi to urade. Lekarka koja mi je dala uput je rekla da insistiram jer na to imam pravo", rekao je Vladimir za Danas.
Nakon toga je svoje pravo pokušao da ostvari žaleći se Zaštitniku pacijenata, a kako to nije urodilo plodom, pisao je i direktoru ustanove koji ga je pozvao na razgovor.
"Objasnio mi je da oni dobijaju određeni broj reagenasa i da bi, ako bi analizu radili svakom ko dobije uput, oni to potrošili već u januaru. Objasnio mi je da direktori ustanova trpe pritiske da obezbede termine za preglede ili analize, a da nemaju dovoljno svega obezbeđenog", ističe sagovornik Danasa.
Direktor mu je rekao i da se ustanovama koje daju papir pacijentu da nemaju termin, nakon čega oni to obavljaju privatno, novac koji država refundira pacijentu skida sa budžeta ustanove.
Uprkos tome, Vladimir je dobio potvrdu da termina nema i sa njom otišao u svoju filijalu RFZO gde mu je službenica najpre rekla da "prvi put vidi" takav papir. Kako nije uspeo da dobije informaciju šta dalje da radi, pisao je centrali RFZO u Beogradu.
Od trenutka potvrde do momenta kada mu je račun refundiran prošlo je još tri meseca, jer je rok za isplatu 90 dana. On je, kaže, novac dobio 87. ili 88. dana.
Ko sve ima pravo na refundaciju
Građani imaju mogućnost da pregled za neki dijagnostički postupak, ukoliko nema termina, obave i privatno, a Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) to kasnije mora da im refundira.
Ovo pravilo važi za preglede za koje ne može da se nađe termin u državnoj zdravstvenoj ustanovi u roku od 30 dana, a RFZO je u dužnosti da nadoknadi te troškove. Mogućnost refundacije, kako navode na sajtu RFZO, postoji za laboratorijske analize, rentgen, ultrazvučne i druge preglede, rehabilitaciju i druge specijalističke i dijagnostičke preglede.
To je po zakonu moguće već godinama, ali u praksi funkcioniše vrlo slabo, a prema podatcima RFZO da su za prvih devet meseci ove godine refundirali tek nešto više od 410.000 dinara pacijentima.
Za šta ne važi?
Na sajtu RFZO nalazi se i spisak usluga za koje ne važi ovo pravilo, odnosno za koje se novac plaćen privatno ne može refundirati. To se odnosi na one preglede gde postoji propisano utvrđivanje lista čekanja, poput MR i CT dijagnostike, koronarografije srca, revaskularizacije miokarda Bypass hirurgijom, ugradnje endoproteza kuka.
Refundacija ne važi ni za redovne kontrolne preglede, kao ni za neophodne dijagnostičke i laboratorijske analize potrebne za taj pregled.
