Mediji koji iz godine u godinu dobijaju milionske iznose na konkursima za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa u sferi javnog informisanja u posmatranim lokalnim samoupravama u Vojvodini su „uvek isti, iz godine u godinu“, rečeno je danas na predstavljanju publikacije Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV).
Istraživačica publikacije „Lokalni novinari diskriminisani, medijski konkursi u službi propaganda“ Branka Dragović Savić, koja je i glavna urednica vojvodjanskog portala Autonomija, kazala je da nije sporan pravni okvir, već način na koji se propisi u oblastima projektnog sufinansiranja medija primenjuju.
„Na konkursima uglavnom prolaze mediji koji o vlastima govore afirmativno, neretko i propagandistički. Često se dešava da mediji koji uopšte nisu iz pojedinih lokalnih sredina već iz drugih gradova dobijaju najveći deo budžetskog kolača. Lokalne samouprave su veoma široke ruke prema beogradskim tabloidima“, navela je Dragović Savić.
Istraživačica Smiljana Milinkov, koja je i šefica Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, kazala je da novinari i urednici s kojima su razgovarali kažu da loš ekonomski status nije njihova „najveća muka“, već način na koji društvo nisko vrednuje profesiju, neprofesionalizam samih novinara, senzacionalizam, tabloidizacija.
Navela je da se kroz razgovore sa novinarima i urednicima došlo do zaključka da novinari žele da se umrežavaju sa kolegama sa kojima dele iste profesionalne standarde, da uključuju mladje novinare, da se radi na ostvarivanju komunikacije sa sopstvenom zajednicom, da se radi na internoj samoregulaciji, zatim na decentralizaciji medijske scene, redefinisanju poreske politike, kao i da se obezbedi značajnija medjunarodna pomoć koja bi bila usmerena lokalnim medijima.
Stručnjak za medijsko pravo, advokat Veljko Milić koji je i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara kao predstavnik NDNV-a, rekao je da u tom telu, u kojem sede predstavnici tužilaštva, policije i novinarskih udruženja, postoji medjusobno razumevanje o tome ko šta treba da radi, ali se nažalost broj napada na novinare ne smanjuje.
„Zapravo mi imamo na delu nepostupanje državnih institucija i zloupotrebe postojećih zakona, te je bezbednost novinara zbog toga i dalje veoma ugrožena“, rekao je Milić.
On je kazao da je oblast medija civilnog društva do sada bila potpuno neuredjena u Srbiji i oni nisu zakonski prepoznati, sem elektronskih medija.
Naveo je da se trenutno radi na izmenama Zakona o javnom informisanju i medijima i izrazio očekivanje da će tim zakonom biti definisano šta su medii civilnog društva i kako će se zakonski regulisati olakšice za te medije, koje su neophodne zbog njihovog specifičnog tržišnog položaja, s obzirom da se finansiraju uglavnom iz projekata i uz podršku publike.
Milić je rekao da je predvidjeno je da se izmenama Zakona o javnom informisanju i medijima reguliše oblast projektnog sufinansiranja medija, jer tu ima najviše problema i prigovora na dosadašnju praksu.
„Koalicija za slobodu medija zahteva da mediji koji, po monitorinzima Saveta za štampu, najviše krše Kodeks novinara Srbije, ne mogu da učestvuju na konkursima. Oko toga postoji dosta sporenja. Dosta sporenja postoji i oko konkursnih komisija u koje su često birani stručnjaci ali bez jasnih kriterijuma, što je vodilo velikim zloupotrebama“, naveo je on.
Prema njegovim rečima, mediji čiji su izdavači nacionalni saveti nacionalnih manjina su „pod političkim udarom“ nacionalnih saveta.
„Pokušavamo da kroz izmene zakona ograničimo njihov uticaj na uredjivačke politike“, kazao je Milić.
Izvršna direktorka NDNV-a Sladjana Gluščević kazala je da je namera tog novinarskog udruženja da formira mrežu poverenika po Vojvodini.
NDNV je pokrenuo projekat koji se bavi analizom faktora koji utiču na profesionalni rad medijskih radnika u multietničkim sredinama, sa idejom da istraži da li, koliko i na koji način se manifestuje diskriminacija novinarki i novinara u lokalnim sredinama, te da li je moguće uspostaviti korelaciju izmedju političkih pritisaka i poštovanja profesionalnih i etičkih standarda u medijskom izveštavanju.
Istraživanje je sprovedeno putem analize pravnog okvira i podataka/rezultata konkursa za finansiranje informisanja u lokalnim sredinama, kao i uz pomoć dubinskih intervjua sa devet novinara i novinarki, urednika i urednica, direktora ili vlasnika i vlasnica medija iz različitih multietničkih sredina u Vojvodini: Subotice, Sombora, Sente, Novog Sada, Pančeva, Maglića (Bački Petrovac) i Ruskog Krstura.
Učesnici istraživanja rade u medijima koji se razlikuju i po tipu vlasništva: mediji civilnog društva, javni servisi, komercijalni i mediji čiji su izdavači saveti nacionalnih zajednica i izveštavaju na različitim jezicima.
(Beta)
