Advokat Rodoljub Šabić, predsednik Civilnog odbora za zaštitu ljudskih prava, ocenio je danas da Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima „s razlogom izaziva oštre reakcije stručne i opšte javnosti budući da sadrži gotovo neizmenjena sva loša rešenja iz nacrta od koga se posle žestokih kritika odustalo prošle godine uoči izbora“.
Šabić je, u analizi, ukazao da „s mnogo razloga pažnju privlače odredbe kojima se želi legalizovati praktično nekontrolisani biometrijski video nadzor, kao i odredbe čiji je cilj sakrivanje identiteta službenih lica i pretnje kažnjavanjem medija koji podatke o identitetu objave čak i kad službena lica prekoračuju ovlašćenja i krše zakon“.
„Odredbe kojima se odstupa od ustavne garancije nepovredivosti stana predstavljaju možda i najveći rizik po prava gradjana“, naglasio je Šabić.
On je naveo da „u pitanju ne samo relativizovanje ustavne garancije nego direktno kršenje Ustava“ i naglasio ja da „Ustav utvrdjuje da je stan nepovrediv“.
„Po Ustavu niko ne može bez pismene odluke suda ući u tudji stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca, niti u njima vršiti pretres. Držalac stana i druge prostorije ima pravo da sam ili preko svoga zastupnika i uz još dva punoletna svedoka prisustvuje pretresanju. Ako držalac stana ili njegov zastupnik nisu prisutni, pretresanje je dopušteno u prisustvu dva punoletna svedoka“, objasnio je Šabić.
Prema njegovim rečima, „bez odluke suda, ulazak u tudji stan Ustav dopušta u samo dve situacije“. „Ako je to neophodno radi neposrednog lišenja slobode učinioca krivičnog dela. I druga je otklanjanje neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu. Ustav ostavlja da se zakonom uredi način postupanje policije u ovim situacijama ali ne i da se uvode novi razlozi za odstupanje od ustavne garancije“, naveo je Šabić.
Nacrt zakona, dodao je, „medjutim, razradjuje više situacija u kojima se u stan može ući protiv volje držaoca“.
„Nacrt čak daje mogućnost da se to uradi i ako postoje samo ‘osnovi sumnje’ da se u stan eventualno priprema krivično delo. Dakle, na osnovu najslabijeg od četiri stepena pouzdanosti u vezi s postojanjem krivičnog dela – osnov sumnje, osnovana sumnja, opravdana sumnja i izvesnost – koje poznaje naš ZKP moglo bi da se odstupa od ustavne garancije“, naveo je Šabić.
Po tom nacrtu zakona, upozorio je, „policija može, bez naloga suda kad držalac nije prisutan ‘upotrebom sredstava za ulazak’ ući u stan pa čak na osnovu krajnje nepreciznog, fluidnog razloga – ‘ako je neophodno za uspešno izvršenje policijskog zadatka’ i pretresati stan bez prisustva svedoka“.
„Predložena rešenja su u očiglednoj suprotnosti sa ustavnom garancijom jednog od fundamentalnih ljudskih prava i to u meri koja garanciju gotovo obesmišljava. Njihovo usvajanje ne bi bilo samo nekakvo apstraktno kršenje Ustava nego bi podrazumevalo veoma ozbiljne rizike zloupotrebe ovlašćenja i grubog kršenja ljudskih prava“, naveo je Šabić u analizi.
