Međunarodni institut za štampu (IPI), Balkanska inicijativa za slobodne medije (BFMI) i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) pozvali su evropske institucije da jasno kažu da Srbija rizikuje da izgubi pristup pretpristupnim fondovima ako medijska situacija u zemlji nastavi da se pogoršava.
Tri organizacije su izrazile „duboku zabrinutost“ zbog nalaza o slobodi medija i slobodi izražavanja u Izveštaju Evropskog parlamenta za Srbiju za 2022. godinu, koji su evroposlanici usvojili prošle nedelje.
„Slobodni mediji, a time i funkcionalna demokratija, nalaze se u sve većoj opasnosti u Srbiji. Pozdravljamo snažnu formulaciju Evropskog parlamenta, ali verujemo da mora biti učinjeno više kako bi prava i slobode srpskih novinara i medija bili zaštićeni“, navodi se.
IPI, BFMI i NUNS navode da Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, mora da se pridržava principa i politika Unije, i ukazuju da su „demokratija i vladavina prava trenutno ugroženi“, da su „slobodni mediji od vitalnog značaja za očuvanje tih osnovnih prava“ i da se „mora obezbediti njihova zaštita“.
Nalazi Evropskog parlamenta i njegovog izvestioca za Srbiju Vladimira Bilčika, oslonjeni na izveštaj Evropske komisije iz oktobra 2022. godine, osuđujući su i pokazuju da u protekloj godini nije postignut napredak ni u jednom od 33 pregovaračka poglavlja, uključujući slobodu medija i slobodu izražavanja, navode tri organizacije.
Izražavajući zabrinutost zbog krize sa kojom se suočavaju nezavisno novinarstvo i sloboda medija u Srbiji, tri organizacije podsećaju da je Srbija pala za 12 pozicija, sa 79. na 91. mesto, prema najnovijem Svetskom indeksu slobode štampe Reportera bez granica.
IPI, BFMI i NUNS ukazuju i na saopštenje više međunarodnih organizacija za slobodu štampe, objavljeno tokom nedavne posete njihovih predstavnika Beogradu, u kojoj je istaknuto da „nije postignut opipljiv napredak po pitanju slobode medija, uprkos pozitivnim pomacima“.
U izveštaju Evropskog parlamenta navodi se da se aktivisti, novinari i mediji u Srbiji suočavaju sa pritiscima, zastrašivanjem, uznemiravanjem, govorom mržnje i napadima, ukazuju tri organizacije, i dodaju da je šire medijsko tržište narušeno nedostatkom transparentnosti vlasništva nad medijima i državnog finansiranja medija.
„Takođe, izveštaj jasno pokazuje da je Srbija od početka ruske invazije na Ukrajinu postala središte proruskih dezinformacija i retorike protiv EU. U izveštaju se navodi da je to rezultat ‘dugotrajne anti-EU i proruske političke retorike koja se širi preko medija pod kontrolom vlade, i od vladinih zvaničnika'“, navode IPI, BFMI i NUNS.
