Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izjavila je danas da se stalno čuje kako Srbija ima dobre zakone, ali da se oni ne primenjuju, što znači da nisu dobri ili da za primenu ne postoji politička volja. Janković je, na konferenciji posvećenoj monitoringu manjinskih prava, rekla da je institucija na čijem je čelu ispunila više standarda u toj oblasti nego neke članice Evropske unije, ali to što je urađeno građanima ne znači puno, jer očekuju više konkretnih stvari na zaštiti njihovih ljudskih i manjinskih prava.
Građani očekuju od poverenika više u zaštiti tih prava, a mi nemamo nadležnost za to, možemo davati samo preporuke. Postoji veliki problem društva što ljudi osećaju nepravdu, a potrebna im je pravda, posebno što imamo slučajeve selektivne pravde, ona nije za sve ista, istakla je ona.
Najčešće pritužbe povereniku se, precizirala je Janković, odnose na diskriminaciju zbog pola, starosne dobi, etničkog i nacionalnog porekla, zdravstvenog stanja ili seksualnog opredeljenja.
U toku prošle godine 63 odsto pritužbi došlo je od pripadnika romske nacionalne manjine - 63,4 odsto i oni su zajednica najviše izložena diskriminaciji. Pritužbi Bošnjaka je 8,5 odsto, Hrvata 3,8 odsto, Albanaca 3,5 odsto i Mađara 2,5 odsto, a najviše ih je prema organima vlasti, navela je ona.
Janković je dodala da je diskriminacija prema nacionalnim manjinama najčešća u javnoj sferi i u medijima, jer postoji lakoća izgovaranja nedozvoljenog govora kod političara.
Ministar za ljudska i manjinska prava i društverni dijalog Tomislav Žigmanov ukazao je na činjenicu da se ni na jednom od četiri državna pravna fakulteta u Srbiji ne postoji predmet "manjinska prava", iako su ona zagarantovana Ustavom, a ni u javnosti nema kvalitetnog narativa o njima.
On je kao primer dao slučaj da je u javnosti i medijima prećutano da sve nacionalne manjine, osim dve, po poslednjem popisu stanovništva beleže demografski pad, u proseku oko 20 odsto.
