Direktor Udruženja toplana Srbije Dejan Stojanović kaže za RTS da se remonti toplana privode kraju i da su stvoreni uslovi za bezbedan početak grejne sezone 15. oktobra. Navodi da povećanje cene grejanja neće tražiti sve toplane.
Posebno naglašava da se dugovi za grejanje godinama ne smanjuju i da bi naplata po potrošnji bila najefikasnija.
Od ponedeljka su toplane počele tehničke probe sistema, a grejna sezona u Srbiji zvanično počinje 15. oktobra. U toku je ugovaranje energenata, a toplane traže veće cene grejanja od pet do 30 posto.
Dejan Stojanović ističe da se remontni radovi privode kraju i da su stvoreni uslovi za relativno bezbedan početak grejne sezone.
Što se tiče nabavke energenata, prirodni gas je ugovoren u visini od 85 odsto, mazut 33, ugalj 49, biomase skoro 50 procenata i toplotna energija koja se kupuje iz EPS-a u visini od 75 procenata.
Ukazuje i da postoje određeni problemi u nekim gradovima, posebno u Vrbasu i Loznicu, ali se rešavaju i očekuje da će do početka grejne sezone sve biti u redu.
Kada će početi grejna sezona
Navodi da je stručno mišljenje da grejna sezona treba da počne onda kada odluke to i nalažu, a to je 15. oktobar, a onda da se uklapa shodno zadatim vremenskim uslovima.
Odluke se razlikuju po gradovima i opštinama u smislu kakva je prognoza ili temperature dan ili tri, ali da to sve važi za period do 15. oktobra i nakon 15. aprila kada se sezona završava.
Sadašnje prognoze koje, ukazuje, nisu nikada do kraja pouzdane, najavljuju da se zahlađenje očekuje 20. odnosno 21. oktobra.
Koliko poskupljenje traže toplane
Govoreći o povećanju cena grejanja, Stojanović kaže da je u 22 lokalne samouprave povećana cena.
"U prethodnih nekoliko dana su se kroz neke medije provukle neke, kako bih rekao, dezinformacije. Znači, u ovom trenutku, ono što su jedinice lokalne samouprave odobrile promene cena toplana ili grejanja od njih 60, negde su 22 povećale cene", precizirao je Stojanović.
Objašnjava i da su razlozi za to što u dve godine lokalne samouprave nisu davale saglasnost za tako nešto.
"Gas je poskupeo 50,4 odsto, što rezultira povećanju od skoro 30,30 posto, mazut je od početka ove godine do danas 28,34 procenta, tako da to su razlozi povećanja cena. Tu postoji samo dve varijante, ili da se to kompletno ide sa tim tržišnim, da kažem uslovno ekonomski opravdanim cenama, ili da subvencioniše prema saglasnoj metodologiji za određivanje cene jedinica lokalne samouprave", navodi Stojanović.
Pojašnjava i da neće sve toplane povećati cene grejanja i da to sve zavisi od dinamike i metodologije određivanja cena.
Dug se godinama ne smanjuje
Ističe da se dugovi za grejanje već godinama ne menjaju, da se to uglavnom analizira tokom letnjeg perioda, ali i da se taj dug gotovo godinama ne smanjuje.
"Ta potraživanja su negde blizu 18-20 milijardi dinara od stambenog prostora i nekih desetak milijardi od poslovnog. Plus, najmanji je dug zapravo u ovom trenutku, nije zanemarljiv, ali je negde 100-150 miliona od budžetskih korisnika", dodaje.
Kaže da je pristalica naplate po potrošnji, jer se onda sve mnogo brže radi, i onda praktično svi mogu da se uključe u primenu mera energetske efikasnosti.
"Znači neminovno je da svi pređemo na to, onda se, onda nije upitno uopšte da li je grejna sezona počela 15. 16. ili 20. oktobra ili 1. novembra", zaključuje Stojanović.
Naglašava i da je cilj da do 2030. godine kompletno izbacimo mazut i ugalj.
