Na zimsko računanje vremena prelazi se svakog poslednjeg vikenda u oktobru u noći između subote i nedelje, kada se kazaljka sa tri sata pomeri na dva sata. Zahvaljujući pametnim telefonima, računarima i ostalim uređajima povezanim na internet, ovo pomeranje časovnika se često završava automatski.
Iako je Evropska unija još pre nekoliko godina najavljivala da će ukinuti letnje i zimsko računanje vremena i usvojiti jedinstveno, to se još nije dogodilo.
U Evropi se, pa tako i u Srbiji, letnje računjanje vremena se ove godine završava 29. oktobra, što znači da ćemo u noći između 28. i 29. oktobra, u tri sata ujutro, kazaljke sata pomeriti jedan sat unazad, to jest na dva sata ujutro.
Još se ne zna kada će EU konačno ukinuti pomeranje sata, ali je u susednoj Hrvatskoj koja je članica EU, primera radi, uredba o letnjem i zimskom računanju vremena na snazi do kraja 2026. godine.
Inače, prelazak na letnje i zimsko računanje vremena prvi put je zabeleženo 1916. godine u zemljama na severu Evrope radi uštede energije.
Tokom poslednjeg veka, model pomeranja kazaljki na satu prihvatla je cela Evropa i Severna Amerika, dok je u ostalim delovima sveta letnje računanje vremena poznato samo u nekoliko zemalja poput Irana, Mongolije, Brazila ili Namibije.
Srbija je počela da koristi letnje računanje vremena prvi put 27. marta 1983. Od 1995. godine satovi su se vraćali u poslednjoj sedmici septembra i to na osnovu odluka koje je donosila Vlada, a kasnije je donet zakon kojim je letnje računanje vremena usklađeno sa Evropskom unijom.
