Već duže vreme u Srbiji štrajkuju pojedini prosvetni sindikati.
Predstavnici reprezentativnih prosvetnih sindikata sastali su se sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, ministarkom prosvete Slavicom Đukić Dejanović i predsednicom parlamenta Anom Brnabić i od njih dobili konkretne predloge za popravljanje njihovog materijalnog položaja.
Dušan Kokot iz Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije, koji nije učestvovao na pomenutom sastanku, rekao je za Insajder da predsednik države nije adresa za rešavanje ovog problema.
Zvaničnici su, kako se vidi iz dokumenata sa pomenutog sastanka, predložili donošenje zajedničkog dokumenta kojim bi se obezbedilo dodatno povećanje plata nastavnog kadra u osnovnim i srednjim školama od 10 odsto, i to od 1. oktobra 2025, i dalji rast zarada od 2026.
"Rešenje svakako nije i ne može biti razgovor sa ljudima koji nisu ovlašćeni da donose odluke i da se mešaju u pitanje obrazovanja. Mi na to upozoravamo takozvane reprezentativne sindikate već duži period. Sada smo videli da je taj sastanak održan u Predsedništvu, što znači da su otišli kod gospodara na noge, vidimo ko su ljudi koji su na tom sastanku učestvovali i vidimo, takođe, da je po zahtevu reprezentativnih sindikata i organizovan sastanak. Oni su još u septembru tražili takvu vrstu sastanka i mi smo i tada to osudili. Naprosto, ne može se popraviti sistem obrazovanja i društvo ako podilazimo autokratama. Mi moramo da tražimo odgovore od institucija i da vršimo pritisak na institucije da dođemo do rešenja. Predsednik države može da kiti jelku i može da deli ordenje, ali ne može da se bavi pitanjem obrazovanja", rekao je Kokot.
Upitan zašto Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije ne može da se dogovori sa ostalim sindikatima oko zajedničkog nastupa, on je rekao da zapravo ne mogu da podrže nešto što je "potpuno pogrešno".
"Kada su prošle godine ti sindikati potpisali, po nama, sramni sporazum koji je bio pamflet vlasti - i to dva meseca pred izbore, dok su rešenja prolongirana za godinu dana kasnije, mi smo i tada kazali da moraju da odustanu od toga, da moraju stvari sistemski da se postave onako kako treba i da onda, svakako, imamo zajedno šansu da uradimo nešto. To što smo mi apsolutno protiv tih zahteva ne znači da smo apriori protiv svake saradnje. Mi smo u maju bili zajedno na ulici, pre toga smo imali nekoliko puta zajedničke akcije. Mi smo u poslednjih nekoliko godina ne znam koliko puta slali dopise i pozive tzv. reprezentativnim sindikatima da sednemo i da razgovaramo, ali očigledno da njima to nije bilo u interesu", dodao je sagovornik Insajdera.
Kaže da su sindikati odlaskom na sastanak kod predsednika napravili štetu.
"Sad čujem da je Unija sindikata odbila predlog zato što nije zadovoljna ponudom. Pa kako ih nije sramota? Pa kakva ponuda od predsednika države? Znači, oni nisu smeli tamo da se nađu, to je ključna stvar. Štetu su napravili, pljunuli su u lice onima koji već mesecima pokušavaju da se bore zajedno sa studentima i sa svim ostalim građanima da se izgradi jedno demokratsko društvo. Podilazeći autokratama se ne može nikako doći do cilja", kaže Kokot.
Zbog stanja u prosveti, ocenjuje on, ne trpe samo deca. Kao jedino prepostalo rešenje vidi - borbu.
"Trpimo svi mi u ovoj nesrećnoj državi. Ako je jedina stvar koja nam je ostala borba - onda borba. Nema trećeg rešenja. Ja ga trenutno ne vidim. Znači, svi mi trpimo. Šta mislite - da prosvetni radnici ne trpe? Da ne trpe i ostali građani koji se bune? Pa potpuno je jasno da je ovo jedna društvena bitka za izgradnju jedne države u kojoj će se znati ko šta radi, a ne da predsednik države sada kada da mu je to u interesu organizuje sastanak, a oni potrče na kanabe. Pa to ne može da bude rešenje", zaključio je Kokot.
