Reč godine na izmaku je "nadstrešnica", saopštilo je jedno društvo filologa. Za nju sigurno znate šta znači, ali ono što sasvim izvesno ne znate je - šta znači reč "rekonstrukcija".
Kako je država izbacila stabilnost i sigurnost iz Zakona o planiranju i izgradnji i kako je napravljen sistem koji služi samo brzini gradnje, N1 je razgovarao sa profesorom Građevinskog fakulteta.
Da na Građevinskom fakultetu danas ima predavanja, profesor Ivan Ignjatović čija su uža stručnost betonske konstrukcije svojim studentima više bi pričao o pravu, nego o zgradama. Ogledni primer bio bi mu slučaj novosadske tragedije, gde je po zakonu ono što bi građevinskom logikom moralo biti protivzakonito.
"Ovo je sadržaj delova projekata konstrukcije i ovde vidimo da je u okviru idejnog projekta zapravo obrađena samo stavka 1 - nosači staklene fasade zgrade, da je u okviru projekta za građevinsku dozvolu, osim pozicije jedan dodata i unutrašnja galerija, koja se delom oslanja na postojeće stubove, dok su sve ostale pozicije, od tačke 3 do tačke 10 zapravo obrađene kroz projekat za izvođenje, koji, po zakonu, ne podleže obaveznoj tehničkoj kontroli", kaže za N1 profesor Građevinskog fakulteta Ivan Ignjatović.
Drugim rečima, na rekonstrukciju stanične zgrade je data saglasnost dok je projekat predviđao samo nosače na fasadi, a dodatno opterećenje nadstrešnice došlo je tek kasnije, u okviru projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje.
"Jasno je bilo da je bilo neophodno vratiti se na idejni projekat, jer je obim izmena koji je tom prilikom učinjen vrlo značajan. To je siva zona i nije propisano zakonom jasno, a ni pratećim pravilnicima, gde je ta linija, koji je taj obim radova koji se razlikuje u projektu za građevinsku dozvolu naterati investitora da krene da radi idejni projekat ispočetka", smatra profesor.
Kako je siva zona nastala? Tako što je Skupština Srbije tiho i bez pompe 2018. godine donela izmene Zakona o planiranju i izgradnji, koje su uključivale i izmenu definicije rekonstrukcije. Do tad, rekonstrukcija je zakonom bila opisana kao radovi koji, između ostalog, utiču na stabilnost i sigurnost objekta, da bi izmenom zakona stabilnost i sigurnost bili izbačeni iz pravne definicije.
"Takve stvari, po mom mišljenju, služe samo i isključivo za ubrzavanje procesa izgradnje objekata, što samo po sebi, naravno nije loše, ali se sa tehničke strane na neki način vrši degradacija značaja projektno-tehničke dokumentacije. Projekat za građevinsku dozvolu je deo upravnog postupka i svodi se na jedan papir koji treba da izda nadležni organ, a sadržaj, ono što je važno za nosivost i stabilnost objekta je svedeno na jednu formu", kaže Ignjatović.
Drugi profesor Građevinskog fakulteta, Milan Spremić, još je u pritvoru u sklopu istrage u vezi sa padom nadstrešnice jer je kao izvestilac Republičke revizione komisije obavljao stručnu kontrolu Idejnog projekta konstrukcije. Dakle, u delu u kom još nije bilo ni govora o predviđenim radovima na nosećoj konstrukciji objekta, a pogotovo ne o radovima na nadstrešnici.
"Kada vidimo šta je sve, koje su sve vrste radova učinjene, izgleda očigledno da je trebalo intervenisati na početku. Ali na samom početku, bez uvida u celokupnu situaciju i stanje projekta, to nije bilo moguće. Dakle, to bih učinio ja, to bi učinio bilo koji kolega koji bi se našao na mestu izvestioca Republičke revizione komisije", naveo je Ignjatović.
Dok je profesor u pritvoru, neke druge osobe obuhvaćene istragom su na slobodi.
