Jovović u otvorenom pismu Fon der Lajen zatražio da se zauzme za slobodu političkih zatvorenika

Poslanik Pokreta slobodnih građana (PSG) u skupštini Vojvodine Radivoje Jovović pozvao je u otvorenom pismu predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen da se zauzme za slobodu političkih zatvorenika i poštovanje osnovnih ljudskih prava.

Jovović se u kućnom pritvoru nalazi još od 27. avgusta, gde je prebačen nakon pritvora u Okružnim zatvoru na Klisi.

Uhapšen je 19. avgusta, tokom blokade zgrade pravosudnih organa u Novom Sadu, pod optužbom da je sprečavao službeno lice u vršenju službene dužnosti, odnosno fizički je sprečio javnog tužioca da uđe u zgradu suda.

On je podsetio da su neki građani već sedam meseci u kućnom pritvoru — nakon višemesečnog boravka u zatvoru, štrajka žeđu i glađu, gubitka osnovnog prava na slobodu i rad.

„Naš jedini ‘zločin’ bio je govor. Mi nismo kriminalci. Mi smo ugledni građani, studenti i profesori, aktivisti, a kao brojni među pritvorenicima, i članovi opozicione stranke koja deluje u okviru Narodne skupštine Srbije i pripada evropskoj porodici Renew Europe“, naveo je on.

Jovović je u pismu Fon der Lajen istakao da je režim Aleksandra Vučića već primenio „toliko masovno i sistemsko nasilje“, nad građanima, koji samo traže pravdu i poštovanje zakona, da se „između imena Vučić i Lukašenko počinje stavljati znak jednakosti“.

„Mi, politički zatvorenici, nismo opasnost po državu, već svedočanstvo da u Srbiji govor protiv vlasti postaje osnov za kaznu. Naš slučaj simbol je urušavanja osnovnih političkih prava: prava da se misli, govori i postupa u skladu sa savešću“, naveo je Jovović.

Poslanik PSG je podsetio da je Evropski parlament 17. maja usvojio rezoluciju kojom se izričito traži hitno oslobađanje njegovih „zatočenih prijatelja i kolega“, ali da se ni sedam punih meseci kasnije ništa nije dogodilo.

„Zato Vas jav­no pozivam na političku odgovornost da pitanje političkih zatvorenika bude tema Vaših današnjih razgovora sa predsednikom Vučićem — ne kao pitanje protokola ili taktike, već kao pitanje savesti i evropskih vrednosti. Jer bez slobode političkih zatvorenika nema evropske Srbije“, naveo je on.

Zaključio je da Srbija ne traži milostinju Evrope, već potvrdu da je „Evropa ono u šta još verujemo — prostor u kojem se reč ne kažnjava, gde se misao ne zatvara, i gde dostojanstvo svakog čoveka ima veću vrednost od političke koristi“.

(Beta)