Crnogorski parlament usvojio je danas ustavne izmene kojima se članovima vlade ukida imunitet za koruptivna krivična dela. Za predlog je glasalo 62 poslanika, čime je obezbeđena dvotrećinska većina potrebna za promenu Ustava.
Poslanici, međutim, nisu raspravljali o drugom predlogu ustavnih izmena koji se odnosi na proveru integriteta budućeg premijera i ministara. Vlada je neposredno pred sednicu dostavila izmenjeni tekst, pa je prethodno potrebno da se o njemu izjasni Ustavni odbor.
Prema novom predlogu, provera integriteta obavljala bi se pre predlaganja mandatara i članova vlade, pre svega radi utvrđivanja mogućeg sukoba interesa. Rezultati bi bili javni, a kandidat koji odbije proveru ili ne otkloni utvrđeni rizik ne bi mogao da bude predložen za funkciju. Osoba pravosnažno osuđena za krivično delo sa elementima korupcije takođe ne bi mogla da bude premijer ili član vlade.
Raspravu su obeležile i političke polemike, posebno oko odnosa sa Hrvatskom i navodnih zahteva Zagreba koje bi Crna Gora trebalo da ispuni pre ulaska u Evropsku uniju. Radio Slobodna Evropa ranije je objavio da je Hrvatska državama članicama EU dostavila dokument sa osam pitanja, od kojih se šest odnosi na Poglavlje 23, a dva na Poglavlje 31.
Pitanja povezana sa Poglavljem 23 odnose se na obeštećenje hrvatskih državljana zatočenih u logoru Morinj, očuvanje spomen-ploče u Morinju, promenu imena kotorskog bazena „Zoran Džimi Gopčević“, rasvetljavanje sudbine 14 nestalih hrvatskih državljana, procesuiranje ratnih zločina i rešavanje imovinskih zahteva hrvatskih porodica. Sa Poglavljem 31 povezani su školski brod „Jadran“ i razgraničenje dve države.
U parlamentu je prethodno potvrđen ostanak Andrije Mandića na mestu predsednika skupštine, nakon što je pokrenuta inicijativa za njegovu smenu zbog saučešća koje je uputio povodom smrti Ratka Mladića, pravosnažno osuđenog za genocid u Srebrenici i druge ratne zločine. Opozicija je učešće u sednicama uslovljavala upravo glasanjem o Mandiću.
Šef poslaničkog kluba Demokratske partije socijalista Andrija Nikolić ocenio je da je prethodnog dana u parlamentu „poražena evropska Crna Gora“, a Boris Mugoša iz Evropskog saveza poručio je da se ključni pomaci na evropskom putu ne mogu ostvariti bez glasova opozicije. Zoran Mikić iz Građanskog pokreta URA kritikovao je način na koji se Ustav menja kroz više odvojenih postupaka, dok je potpredsednik vlade zadužen za pravosuđe i antikorupciju Momo Koprivica odgovorio da je važniji kvalitet rešenja od broja ustavnih intervencija.
Koprivica je poručio i da su borba protiv korupcije i jačanje poverenja u institucije ključni za razvoj države, uz ocenu da se funkcioneri, kada je reč o krivičnopravnoj odgovornosti, izjednačavaju sa ostalim građanima. Dodao je da je cilj da Crna Gora kroz pravnu sigurnost napreduje ka Evropskoj uniji.
Kasno sinoć parlament je izmenio i Zakon o sportu, uvodeći pravilo da javni sportski objekat može nositi ime osobe tek 40 godina nakon njene smrti. To praktično otvara mogućnost promene imena kotorskog bazena nazvanog po Zoranu Gopčeviću, za kojeg hrvatska strana tvrdi da je tokom rata bio stražar u logoru Morinj.
Lider Demokratske narodne partije Milan Knežević ocenio je taj potez kao „kapitulaciju“ pred Hrvatskom, dok je Vasilije Čarapić iz Pokreta Evropa sad poručio da Crna Gora evropske obaveze sprovodi zajedno sa partnerima iz Evropske unije. Potpredsednik Skupštine Mirsad Nurković iz Bošnjačke stranke rekao je da Zagreb nije uputio zvaničan zahtev, a Crna Gora je do sada privremeno zatvorila 21 od ukupno 33 pregovaračka poglavlja i želi da preostala zatvori do kraja godine, kako bi otvorila put ka članstvu u EU 2028. godine.
Dodaj komentar