U Srbiji je poslednjih godina zabeleženo više primera ozbiljnih kršenja prava radnika u pojedinim fabrikama, ali ima i primera zlostavljanja i seksualnog uznemiravanja.
Do sada su građani imali prilike da čuju za razne slučajeve povrede prava radnika kao što je, na primer, nošenje pelena ili udaranje radnika u kompaniji "Jura" pre nekoliko godina, ali i za skorije primere "dobrovoljnog" rada od 12 sati u fabrici "Aptiv" u Leskovcu, pa do slučajeva polnog uznemiravanja i mobinga, koje je trpela radnica u Šapcu.
Iako se o ovim slučajevima priča u javnosti, često mnogi radnici izbegavaju da prijave kršenje njihovih prava ili slučajeve zlostavljanja, često u strahu od gubitka posla, navodi Nova.rs.
Radnici se boje čak i kada govore kao bivši zaposleni, jer u periodu traženja posla strahuju da bi novi poslodavac mogao da ih odbije ukoliko bi video da o bivšem poslodavcu govore negativno u medijima, posebno ako se radi o manjoj sredini, "gde se svi znaju".
Ukoliko se radnice i radnici ohrabre i odluče da ukažu na zlostavljanje ili povrede radnih prava oni mogu da pokrenu radni spor, a u slučajevima kada se radi o krivičnom delu, mogu podneti i krivičnu prijavu.
Advokatica Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM) Milena Vasić kaže za Nova.rs da od vrste problema zavisi i to kom sudu radnici mogu da se obrate. Tako je za slučajeve zlostavljenja na radu nadležan Viši sud, dok je osnovni sud zadužen za sporove zbog neosnovanog otkaza ili neisplaćenih zarada.
Vasić ističe da radni spor ne predstavlja brzo rešenje problema. Ona kaže da se kod drastičnih kršenja prava zaposlenih uz tužbu može tražiti i donošenje privremene mere kojom bi sud naložio prestanak zlostavljanja na radu ili vraćanje zaposlenog koji je otpušten.
"Nažalost, Evropska konvencija ne štiti pravo na rad, ali to ne znači da se građani ne mogu obratiti Evropskom sudu za ljudska prava u slučaju povrede drugih prava u radnim sporovima. Moguće je da u ovim sporovima dođe do povrede prava na pravično suđenje, povrede zabrane mučenja i zlostavljanja ili prava na imovinu ukoliko se radi o nesiplaćenim zaradama", kaže Vasić.
Kako ističe advokatica JUKOM-a, potrebno je stvoriti efikasne pravne mehanizme u Srbiji.
Radni spor je u prethodnom Zakonu o radu bio hitan i morao je da se okonča u roku od šest meseci, dok je izmenama uklonjena hitnost postupka, čime je zakonodavac, kako ističe Vasić, dao prednost podslodavcu u odnosu na zaposlenog.
"Za početak vraćanje odredbe o hitnosti radnih sporova u zakon pokazalo bi volju države da poboljša težak položaj zaposlenih", poručila je.
U parnici može da se traži prestanak povrede prava, kao što je vraćanje na rad ili prestanak zlostavljanja, ali i naknada štete čija visina zavisi od vrste povrede prava i posledica.
Ako zlostavljanje na radu predstavlja neko krivično delo, poput polnog uznemiravanja ili povrede ravnopravnosti, može se podneti i krivična prijava.
(Nova.rs)
