Sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić ocenio je danas da se usvajanjem seta pravosudnih zakona ništa neće promeniti i da će Srbija za reformu pravosuđa morati da sačeka bolja vremena i kvalitetnije ljude na vlasti.
„Kako je moguće da je društvo u to (reformu pravosuđa) poverovalo. U parlamentu se debatuje o najvažnijim zakonima, a pominju se skaradne reči, sve se meša sa političkim diskursom. Kako je moguće da se poverovalo da će se reforma sprovesti u političkoj dominaciji onih, koji se najgore odnose prema pravosuđu, onih koji su fabrikovali kriminalne afere, od kojih nijedna nije izvedena pred sud. Kako se moglo poverovati da je to korak za našu temeljnu reformu“, rekao je Majić na konferenciji za novinare.
Skupština Srbije je 9. februara usvojila paket od 32 zakona koje je predložila Vlada, a među njima i pravosudne zakone – Zakon o sudijama, Zakon o uređenju sudova, Zakon o Visokom savetu sudstva, Zakon o javnom tužilaštvu i Zakon o Visokom savetu tužilaštva.
Majić je rekao dodao da su ti zakoni usvojeni jer je vlast imala jasan zahtev Evrope i limite da se promene u Ustavu u delu pravosuđa moraju uraditi.
„Vlast je bila svesna da će napraviti uređenje koje suštinski ništa neće promeniti. Učiniće ono što se od nje traži, ali to neće ništa promeniti“, rekao je Majić.
On je dodao da prema ovim zakonima, neki moći da obavljaju iste funkcije i po nekoliko decenija.
„Ista lica, poput republičkog tužioca, ponavljaće svoje mandate. Sa stupanjem ovog zakona na snagu, isteći će im mandati koje su ranije stekli, a zatim će moći ponovo da obnavljaju svoje mandate. Dakle, neki od njih će moći nekoliko decenija da budu na određenoj funkciji“, objasnio je on.
Naglasio je da se u Srbiji zakoni donose „za ime“ odnosno, za onog ko je trenutno na funkciji i koga politička opcija podržava.
Takođe je rekao da je jedna od bitnijih stavki zakona i spisak zahteva koje moraju da imaju „istaknuti pravnici“, koji će birati sudije.
„Tužno je kad pogledate spisak zahteva koje moraju da imaju istaknuti pravnici – neosuđivani, protiv kojih se ne vodi krivični postupak i koji su završili pravni fakultet. Pitanje je da li su to i pravnici, jer možda nešto od tih fakulteta i nije prošlo akreditaciju, ali to je ta istaknutost koja će birati, razrešavati i odlučivati o tome ko će biti sudija“, kazao je on.
Majić smatra da u Srbiji ne postoji pravna i politička kultura.
„Kod nas predsednik države govori ko je kriv i ko nije, republički tužilac se krije iza kartona kad izlazi pred novinare, nema nijednog postupka koji je pokrenut, on ne sme da se pipne, ako ima veze sa vladajućom strankom“, dodao je on.
Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija kazao je da je očigledno da ni Agencija za sprečavanje korupcije ne radi mnogo u kontroli ljudi koji su na vlasti.
„Očigledno je da agencija nerado čini bilo šta što se može razumeti kao kontrola onih koji su na vlasti“, kazao je Nenadić i dodao da je Agencija imala primedbe na zakone, ali da nije učinila ništa da otkloni rizike.
„Samo su to (svoje primedbe) dostavili Ministarstvu pravde radi zadovoljenja forme, a njihove primedbe najviše su se odnosile na uslove za izbore članova Saveta, gde su komentarisali da ti uslovi nisu dovoljno određeni“, rekao je Nenadić.
