Međunarodni ekspert za strateško planiranje u oblasti životne sredine Dušan Vasiljević, istakao da ničeg dobrog ne može biti kada je reč o potonuću barže kod Bačke Palanke.
Barža sa 1.000 tona veštačkog đubriva potonula je u Dunav na graničnom prelazu Bačka Palanka.
"Pitanje je samo u kojom meri i na koji način će se taj otpad, đubrivo koje je potonulo dole, rastvarati u vodi. To jeste pretpostavka, da su to đubriva koja su puna azota i fosfata, znači nitrita koja se se inače koriste za đubrenje zemljišta",
objašnjava Dušan Vasiljević za N1.
Kako navodi, kada nađubrite vodu, uslovno rečeno, onda će u njoj intezivno početi da rastu alge koje tim svojim rastom oduzimaju kiseonik od vode i na taj način ugrožavaju biljni i životinjski svet, pre svega ribu.
"To je posebno opasno jer je sada vreme mreštenje štuke i to će sigurno imati uticaja na riblju populaciju", ističe Vasiljević.
Osim ugrožavanja biljnog i životnjskog sveta, prevelika količina opasnog sadržaja, opasna je i za ljudsku upotrebu, napominje Vasiljević.
"Ovde je rečeno da će se kvalitet vode meriti na pet mesta, jedino je problem to što se ne zna na kojih pet mesta jer ne postoje stalna mesta za merenje pa nemamo referentno merenje da bismo mogli da uporedimo povećanje koncentracije ovih materija u odnosu na prethodno stanje. Tako da rezultati tih merenja su već u startu upitni iako postoje neki standari koji su minimumi i maksimumi ovakvih sadržaja u vodi", ističe.
Vasiljević upozorava i da je osim nitrata mnogo kritičnija pojava amonijaka koji je toksičan.
"Male količine amonijaka mogu da izazovu vrlo velike i teške posledice i za biljni i životinjski svet", navodi za N1.
Najbitnije je, prema njegovim rečima, što pre izvući baržu koja je potonula, ali i upozoriti na opasnosti.
"Upozoriti sve one koji se nalaze nizvodno od tog mesta, praktično sve do Đerdapa da ne koriste tu vodu ili da oprezno koriste. U svakom slučaju da ne koriste za ljudsku ishranu ili ishranu stoke jer u ovom trenutku bez obzira na merenja nije sigurno u kojim koncentracijama će da se kreće tokom Dunava. Dunav je reka koja ima dinamičan tok i koncentracije štetnih materija nisu svuda iste, negde će biti više, negde manje", naglašava.
Rečno dno, kaže Vasiljević, inače je mesto gde se skupljaju otpadi koji prolaze rekom.
"Jednog dana kada neko bude analizirao sedimente na dnu Đerdapskog jezera tamo će pronaći sve i svašta, pa i između ostalog ovo što se sada desilo", upozorava.
JKP "Komunalprojekt" saopštio je da je sanitarna voda u Bačkoj Palanci, nakon potonuća barže sa 1.000 tona azotnog đubriva, mikrobiološki i hemijski ispravna.
Kako se navodi, nadležne službe su u više navrata obavile analizu pijaće vode.
Zaštitnik građana Zoran Pašalić zatražio je da se bez odlaganja saniraju posledice ekološkog akcidenta kod Bačke Palanke nakon potonuća barže.
"U cilju zaštite životne sredine i naseljenih područja u priobalju, Zaštitnik građana je zatražio od nadležnih organa da nastave da sprovode nadzor nad predmetnom deonicom reke, kao i da preduzmu sve potrebne mere u cilju zaštite
vodotoka od štetnih posledica, uz redovno obaveštavanje javnosti o situaciji, u skladu sa načelom javnosti rada organa i principa dobre uprave", naveo je Pašalić.
Predsednik Opštine Bačka Palanka Branislav Šušnica obišao je sa saradnicima lokaciju na kojoj je barža koja je udarila u most između Bačke Palanke i Iloka i potonula sa 1.000 tona veštačkog đubriva.
Šušnica je izjavio da se opština Bačka Palanka nalazi u neprekidnoj komunikaciji s Ministarstvom za zaštitu životne sredine i Ministarstvom saobraćaja i infrastrukture, koji su nadležni za postpupanje u ovakvim slučajevima.
"Iako su ovakvi incidenti izvan nadležnosti lokalne samouprave, mi pomno pratimo situaciju, i spremni smo da ukoliko to bude neopohodno, i ukoliko ministarstva to zatraže, stavimo na raspolaganje svu mehanizaciju JKP 'Komunalprojekt', kako bi se što pre otklonile štetne posledice akcidenta i smanjili štetni uticaji na životnu sredinu", rekao je Šušnica.
