Iako leto i dalje traje, evropske zemlje uveliko se pripremaju za zimu i to onu koja će, kako neki već kažu, biti "najhladnija".
Kako piše Euronews Srbija, tu, međutim, nije reč o temperaturama, već o činjenici da Evropa strahuje od energetske krize izazvane ruskom invazijom na Ukrajinu. Među zemljama koje su već usvojile određene mere za uštedu električne energije su i Nemačka, Španija, Austrija, a spisku se pre nekoliko dana pridružila i Severna Makedonija, kao i druge države na Zapadnom Balkanu.
Mere i u regionu
Mere koje je usvojila Vlada Severne Makedonije podeljene su u nekoliko kategorija, u zavisnosti od toga da li su za domaćinstva, preduzeća ili objekte, institucije i državna preduzeća, saopštio je ministar privrede Krešnik Bekteši.
Gašenje sijalica kada ima dovoljno dnevne svetlosti, hlađenje klima uređajima na temperaturi ne nižoj od 27 stepeni i grejanje na ne većoj od 20 stepeni, gašenje računara nakon rada, redovno zamena filtera na grejnim i klima uređajima, zamena prozora onim energetski efikasnim - samo su deo zadataka utvrđenih za državne institucije.
Domaćinstvima se preporučuje da bojler uključuju samo kada postoji potreba za toplom vodom i po mogućstvu kada je jeftina struja, zatim racionalna upotreba grejnih tela, sijalica, izolacija plafona, spoljnih zidova i prozora... Ukoliko se ne postigne cilj od 15 odsto uštede električne energije, Bekteši je najavio da će uslediti sankcije za čelnike institucija u skladu sa etičkim kodeksom.
Inače, i Grad Zagreb odlučio je da u četiri zgrade Gradske uprave temperatura hlađenja bude povećana sa 22 na 25 stepeni Celzijusa, i pored toga uveo noćni režim hlađenja, pre dve nedelje. Očekuje se da će tako biti ostvarena ušteda u količini utrošene energije od barem 20 odsto, piše Euronews Srbija.
Crna Gora ima dovoljno električne energije za tekući i naredni mesec septembar, a dalja situacija će zavisiti od više faktora, pre svega od hidrološke, saopštio je rukovodilac sektora za korporativne komunikacije crnogorske Elektroprivrede (EPCG) Tomaš Damjanović. On je gostujući u jutarnjem programu TVCG rekao da je situacija sa električnom energijom delikatna, a restrikcije i poskupljenje struje jedna su od opcija ukoliko se stanje ne popravi u narednom periodu.
Premijer Albanije Edi Rama upozorio je u julu, međutim, albansku javnost nedavno da su moguće restrikcije električne energije jer, kako je rekao, Albanija nije uspela da nabavi dovoljno struje. Nakon razgovora sa gradonačelnicima u Pogradecu, Rama je rekao da je vlada pripremila plan za vanredne uštede električne energije kojim su predviđene i redukcije u slučaju potrebe, preneo je list Albanian post. Prošle nedelje i na Kosovu su uvedene dvočasovne restrikcije struje.
Kako Evropa štedi?
Nemačka je jedna od prvih zemalja koja već konkretnim merama smanjuje potrošnju energije, spremajući se za preteću energetsku krizu. Hanover je, na primer, najavio mere uštede energije, kao što je gašenje tople vode u tuševima i kupatilima u gradskim zgradama i rekreativnim centrima. Takođe, opštinske zgrade grejaće se samo od 1. oktobra do 31. marta na sobnoj temperaturi ne višoj od 20 Celzijusa, uz zabranu upotrebe mobilnih klima uređaja i grejača.
Kako piše DW, u Kelnu se sada noću gase svetla na više od 130 zgrada. Da bi se potrošnja smanjila za 15 odsto, kako je to odredila Evropska unija, štedi se gde se može. Klima uređaji se u gradskim kancelarijama koriste štedljivo, zimi bi te prostorije trebalo da se zagrevaju samo na 19 stepeni. Voda u bazenima je osetno hladnija.
Ono što je verovatno najzanimljivije jeste čuvena kelnska katedrala. Kada je sve normalno ona se i po danu i po noći vidi iz daljine, još dok se putnik nalazi kilometrima udaljen od Kelna. Ali, katedrala je sada nakon 23:00 – u mraku.
Energetska kriza zahvatila je i Austriju, pa su tako i opštine počele da "gase" ulična osvetljenja. Opština Fuš, u regionu Pincgau, ukinula je osvetljenje ulica tokom noći, piše dnevnik "Salcburger Nahrihten".
Tokom zime, međutim, najavljuju da će ulično osvetljenje ponovo uključivati od 5:30 pošto je tada još mrak, a ljudi kreću na posao. Tom merom, smatra gradonačelnik Hanes Šerntaner, svaka lampa radiće za čak oko 2.000 sati godišnje manje. Gašenje uličine rasvete doneće veliku uštedu opštini jer je, sa više od 26.000 kilovat sati godišnje, upravo ulična rasveta najveća stavka potrošnje posle pumpi na bazenu. Da bi se uštedilo još energije opština je odlučila i da pređe na LED ulično osvetljenje.
I Beč je već doneo odluku za zimu, pa tako ove godine neće biti božićnog osvetljenja centralne bečke ulice Ring. Na trgu Rathausplac ostaje božićno osvetljenje, ali će se ono uključiti tek kada padne mrak, a ne kao do sada u sumrak. Energetska kriza dovodi u pitanje čak odigravanje fudbalskih utakmica nove sezone prvenstva noću, pod reflektorima. Reflektori, ali i grejači za teren postaju, zbog drastičnog rasta cene struje, sve više luksuz za fudbalske klubove, posebno manje.
Grejači za oko 7.500 kavdratnih mera travnjaka moraju biti uključeni čim tri noći zaredom pred utakmicu temperature padnu ispod nule. Reflektori se pale na utakmicama Bundeslige čak i ako se igra danju, zbog kvalitetnije televizijske slike.
I Španija je, kako piše Blumberg, objavila nova pravila koja predviđaju da nijednom preduzeću neće biti dozvoljeno da hladi unutrašnjost ispod 27 stepeni Celzijusovih ili da je greje iznad 19 stepeni zimi. Mere će biti na snazi do novembra 2023, a Uredba takođe predviđa obustavu osvetljenja spomenika, zabranjuje prodavnicama da osvetle svoje izloge posle 22 sata, prenosi Euronews.
U Srbiji bez drastičnih mera štednji
Premijerka Srbije Ana Brnabić istakla je pre nekoliko dana da vlada ulaže napore da se stabilizuje proizvodnja električne energije u zemlji i da se obezbede dovoljne rezerve struje, kako ne bi bilo restrikcija. Ona je dodala i da je cilj da se ušteda električne energije realizuje po planu pre krize, odnosno da se sprovode mere energetske efikasnosti.
Podsetila je da je Ministarstvo rudarstva i energetike pokrenulo subvencije za zamenu stolarije, vrata i prozora, kao i zamenu fasade, kako bi se podigla energetska efikasnost.
Na pitanje da li će mere štednje podrazumevati da se gasi ukrasna rasveta na ulicama, kako što je to slučaj u Severnoj Makedoniji, premijerka je rekla da mnogo turista posećuje Beograd za praznike upravo jer je jedan od najlepših i najsvetlijih gradova, te da bi takva odluka štetila turizmu.
Brnabić je stoga zrazila nadu da Srbija neće biti u situaciju da sprovodi drastične mere štednje.
