U Srbiji 37 odsto punoletnih svakodnevno ili povremeno konzumira cigarete. Istraživanja pokazuju da oni sa najnižim prihoda troše veći udeo svog budžeta na duvanske proizvode, od onih sa većim primanjima.
Pušači će radije smanjiti troškove za hranu, zdravlje, obrazovanje ili odeću nego što će ostaviti cigarete. To pokazuje istraživanje Instituta ekonomskih nauka koje potvrđuje da iz godine u godinu raste deo budžeta koji domaćinstva u Srbiji troše na duvan. Posebno ona sa najnižim prihodima - za te potrebe ona izdvajaju oko 10 odsto budžeta, a oni bogatiji oko osam procenata.
Prema istraživanju Instituta ekonomskih nauka, izdaci na duvan značajno smanjuju potrošnju domaćinstava na hranu, odeću i obrazovanje i to značajnije kod onih sa niskim primanjima. U odnosu na nepušače, konzumenti cigareta troše više novca na kafiće, restorane i na alkohol. Zabrinjavajuće je da ova kategorija izdvaja trećinu novca manje od nepušača za zdravstvene usluge.
Iako cene cigareta stalno rastu, u Srbiji su i dalje ispod evropskog nivoa, ali i to će se promeniti.
Marko Dragić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije kaže da je država najavila da će od 2025. godine podići akcize na sve duvanske proizvode, i da će biti uskladjene sa akcizama EU.
"Samim tim će veliki broj pušača možda i odustati od konzumacije, samo iz tih razloga što će cene biti poprilično veće i svakako će to biti osetan udar na džep potrošača", kaže Dragić.
Stručnjaci kažu da je kvalitet cigareta u Srbiji isti kao u Evropi i da bi, po evropskim standardima trebalo uvesti strože mere koje bi dovele do smanjenja broja pušača.
"Kod nas je to jednostavno nezamislivo i Kod nas bi sigurno opalo konzumiranje cigareta ili bilo kog durgog duvanskog proizvoda, da se ograniči konzumacija samo na određene delove lokala, ili da je isključivo zabranjeno na javnim mestima", smatra Dragić.
Potrošnja cigareta u Srbiji poslednjih godina jeste smanjena, ali izdaci nisu, jer su cene rasle brže nego što je opadao broj popušenih cigareta.
Jovan Zubović, direktor Instituta ekonomskih nauka i rukovodilac projekta o oporezivanju duvanskih proizvoda istakao je za Euronews da je Srbija po broju pušača u samom evropskom vrhu, dok se u pojedinim zemljama Evropske unije broj pušača rapidno smanjuje. On navodi da je povećanje akciza i cena duvanskih proizvoda najefiksaniji način borbe protiv pušenja, kao i da su mladi i dalje glavna ciljna grupa duvanskih kompanija.
Međutim, dodaje da se i pored povećanja cena duvanskih proizvoda njihova prodaja u Srbiji nije mnogo smanjila, a to utiče na same porodice, ali i širu ekonomiju zemlje na duže staze.
"Na osnovu naših istraživanja se potvrdilo da se ljudi odriču izdvajanja za hranu, za obrazovanje, to je ono što u principu najviše zabrinjava. Ako posmatramo srednjeročno i dugoročno to će u stvari imati najveći uticaj na smanjenje kapaciteta zarada mladih ljudi u domaćinstvima. To prelivanje sredstava sa jedne strane koje dolazi kao posledica povećanja izdataka za troškove pušenja, smanjuje ove izdatke koje smo naveli međutim u isto vreme dolazi do povećavanja potrošnje komplementarnih proizvoda kao što su alkohol i restorani odnosno barovi", kaže Zubović.
On napominje da pušenje ne pravi trošak samo direktno kroz cenu cigareta već da dodatni proizvodi idu paralelno, jer je, kako objašnjava, logično ako je neko pušač i ako je dozvoljeno i pušenje u barovima, odnosno kafićima, da će mu se dodatno povećati i ti rashodi.
