Stručnjaci kažu da je ovo leto na Balkanu najtoplije od početka merenja pre više od 130 godina.
Bili su veoma dugi periodi sa temperaturom iznad 30 stepeni Celzijusa, a bila je iznad 20 stepeni i tokom noći.
Toplotni talasi i jul i avgust bez padavina su preko noći gurnuli prosečne temperature na nove maksimume Jugoistočne Evrope, objasnili su meteorolozi.
„Leti se inače smenjuju dani sa visokim temperaturama i pet do šest kišovitih dana. Međutim, praktično celog jula i avgusta nije bilo kiše, a temperatura je bila visoka“, rekao je meteorolog Republičkog Hidrometeorološkog zavoda Srbije (RHMZS) Nedeljko Todorović.
Naučnici kažu da je globalno zagrevanje, izazvano uglavnom sagorevanjem fosilnih goriva, dovelo do viših temperatura, pri čemu je svet nedavno zabeležio 13 uzastopnih mesečnih toplotnih rekorda.
Klimatska služba EU Kopernikus je u petak izvestila da je leto 2024. najtoplije na Zemlji do sada, što povećava verovatnoću da će se ova godina završiti kao najtoplija godina koju je čovečanstvo izmerilo.
Jugoistočna Evropa je ovog leta bila „zarobljena“ suptropskom toplom vazdušnom masom iz zapadne Afrike i s područja Sredozemnog mora, rekao je Goran Pejanović iz RHMZS.
„Imali smo četiri toplotna talasa… najintenzivniji je trajao od 5. do 21. jula, skoro tri nedelje bez kapi kiše“, rekao je on. Sveukupno, ovog leta u Srbiji je bilo 3,3 stepena toplije od proseka, dodao je on.
U podalpskoj Sloveniji prosečne letnje temperature porasle su za 2,5 stepena u odnosu na period pre 2020. godine, po podacima njene Agencije za životnu sredinu.
Leto u Sloveniji proteklo je bez hladnijih perioda koji su uobičajeni, navodi se u izveštaju.
I u Bosni i Hercegoivini su „svi rekordi oboreni“ po broju vrelih noći i dana. Oni su se u nekim područjima utrostručili u odnosu na prošlu godinu, koja je do sada bila rekordna, rekao je Bakir Krajinović iz Hidrometeorološkog zavoda BiH.
Susedna Hrvatska prijavila je najviše ikada zabeležene temperature vode Jadranskog mora, koje su u nekim oblastima dostigle i 30 stepeni Celzijusovih.
Vruće vreme na Balkanu isušilo je reke u Bosni i Srbiji, izazvalo šumske požare u Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji i Albaniji, loše useve i spaljeno poljoprivredno zemljište širom regiona.
Sve toplije noći znače da se ljudska tela, kao i životinje i biljke, ne mogu ohladiti. To je još ekstremnije u velikim gradovima gde noću betonske zgrade zrače toplotu koja se akumulirala tokom dana.
Meteorolozi u Crnoj Gori su saopštili da su temperature tokom noći u pojedinim gradovima bile i do 29 stepeni Celzijusa.
Iako je veoma toplo leto bilo dobro za turizam na obali Albanije, bilo je loše za poljoprivredu i proizvodnju električne energije. Skoro 98 odsto električne energije u Albaniji je iz hidroelektrana koje nisu mogle raditi putnim kapacitetima zbog višemesečnih suša.
Severna Makedonija se u poslednja tri meseca borila sa oko 2.000 šumskih požara, tri puta više nego 2023. godine. Požari su uništili desetine hiljada hektara šuma.
Desetine sela i gradova u Srbiji zbog suše imaju restrikcije vode za piće.
Na severu Srbije slano jezero Rusanda čije se blato koristi u medicinskoj terapiji, potpuno je presušilo. Jovica Mudrić, iz lokalnog Doma zdravlja, rekao je da su morali da u suvo korito jezera sipaju vodu iz rezervoara da bi napravili blato za pacijente.
„Nije prvi put da se ovo dešava, ali nikada kao ove godine. Znam da svi vole leto, ali bi nam dobro došlo malo kiše“, rekao je on.
