Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 6,5 odsto, saopštila je centralna banka.
Na nepromenjenim nivoima su zadržane i kamatne stope na depozitne (5,25 odsto) i kreditne olakšice (7,75 odsto), objavila je NBS.
Kako je navedeno, odluku Izvršnog odbora o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou opredelilo je dalje smanjenje globalnih inflatornih pritisaka, kao i uspostavljena opadajuća putanja domaće inflacije i njen očekivan povratak u granice cilja sredinom ove godine.
Prilikom donošenja odluke uvažena je i činjenica da su u prethodnom periodu povećani referentna kamatna stopa i stope obavezne rezerve i da će efekti ovih mera nastaviti da se prenose na inflaciju i u narednom periodu, objavila je NBS.
Prenošenje dosadašnjeg pooštravanja monetarne politike na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje, kao i pad inflacionih očekivanja finansijskog sektora i privrede za godinu dana unapred, ukazuju, kako je navedeno, na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike.
Dodaje se i da je prilikom donošenja odluke, Izvršni odbor imao u vidu da globalna inflacija opada brže od očekivanja i približava se pretpandemijskim nivoima, usled slabljenja troškovnih pritisaka, popuštanja zastoja u lancima snabdevanja i efekata prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova većine centralnih banaka.
Navedeno je i da, iako su svetske cene nafte u padu zbog smanjene tražnje, a cene primarnih poljoprivrednih proizvoda zbog globalno dobre poljoprivredne sezone, globalna neizvesnost može uticati na njihov rast i usporiti povratak inflacije u granice cilja u mnogim zemljama.
Od početka godine povećane su cene transporta, troškovi osiguranja i drugih logističkih usluga pod uticajem geopolitičkih tenzija i problema u dopremanju nafte, ali i drugih sirovina i proizvoda Crvenim morem i Sueckim kanalom, podsećaju iz centralne banke.
Iako se ova kretanja za sada nisu znatnije odrazila na svetske cene primarnih proizvoda, ni na inflaciju važnih trgovinskih partnera Srbije, a time ni na cene proizvoda i usluga koji se uvoze, prema oceni Izvršnog odbora NBS posebna opreznost po ovom osnovu je neophodna prilikom donošenja odluka monetarne politike.
Pored toga, dalja globalna fragmentacija može podeliti zemlje u trgovinske blokove i prouzrokovati znatne gubitke u svetskoj proizvodnji, uključujući i negativne efekte na naše glavne trgovinske partnere.
Izvršni odbor je istakao da je opadajuća putanja međugodišnje inflacije u Srbiji nastavljena i da je ona krajem 2023. bila dvostruko niža nego na kraju 2022. i iznosila je 7,6 odsto, što je blago ispod nivoa koji je očekivan u novembarskoj projekciji.
Nevedeno je i da su daljem usporavanju inflacije doprineli slabljenje troškovnih pritisaka i efekat baze kod cena hrane, kao i efekti prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova, koji su uticali i na snižavanje bazne inflacije (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta), na 6,5 odsto međugodišnje u decembru.
Izvršni odbor očekuje dalje smanjenje inflacije i njen povratak u granice cilja sredinom ove godine.
Smatraju da će tome doprineti efekti zaoštravanja monetarnih uslova, usporavanje uvozne inflacije, još uvek niska eksterna tražnja, kao i očekivani dalji pad inflacionih očekivanja.
Zahvaljujući investicijama u osnovna sredstva i privatnoj potrošnji, ostvareno je ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda u četvrtom tromesečju 2023. na 3,8 odsto međugodišnje, što je na nivou 2023. godine rezultiralo realnim rastom od 2,5 odsto, saopštila je NBS.
Imajući u vidu smanjenje globalnih inflatornih pritisaka i postepen oporavak zone evra, kao i očekivano dalje ubrzanje realizacije planiranih investicionih projekata u oblasti saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture, u ovoj godini se očekuje da će stopa rasta ubrzati i naći se u rasponu od tri do četiri odsto, sa centralnom vrednošću od 3,5 odsto.
Na današnjoj sednici Izvršni odbor je usvojio februarski Izveštaj o inflaciji s novim makroekonomskim projekcijama, koje će detaljnije biti predstavljene javnosti 14. februara, kada će biti dodatno obrazložene i donete odluke monetarne politike.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 7. marta.
