U državnoj upravi postoji niz radnih i savetodavnih tela, komisija, radnih grupa koje ad hoc osniva Vlada ili pak drugi organi uprave i gotovo je nemoguće utvrditi njihov broj.
Takođe, nemoguće je utvrditi koliko svako košta građane Srbije, piše Danas.
Tema o Nacionalnom savetu za koordinaciju saradnje sa Kinom i Rusijom i drugom mandatu Tomislava Nikolića na njegovom čelu otvorila je pitanje koliko takvih tela, koja nemaju status državnog organa, a ni obavezu da prijavljuju svoje finansije Agenciji za borbu protiv korupcije, zapravo ima.
Ta spoznaja je potvrdila da postoji čitava siva zona izmišljenih tela koja uglavnom služe za partijsko potkusurivanje i sklanjanje istrošenog stranačkog kadra, a crpe finansije iz državnog budžeta, to jest plaćaju ih direktno građani.
"Oni nemaju status državnog organa, ni pravnog lica, za njih administrativne poslove obavljaju organi unutar kojih funkcionišu i ne postoji obaveza tih organa da objavi rad tih tela. Zato ih nema", objašnjava za Danas advokat Ivan Ninić.
On ističe kako postoje tela koje formira Vlada na nivou svojih uredbi i odluka i onih drugih, ad hoc koje formiraju ostali organi državne uprave.
"U državnoj upravi su i državne agencije, sekretarijati, zavodi, sve ono što čini upravu. E sada, možemo zamisliti, ako uzmemo u obzir koliki je to zbir budžetskih korisnika, koliko na konsolidovanom nivou, na nivou države, institucija ima
mogućnost da formira takva tela i koliko koriste tu mogućnost. Tu bi trebalo da se postavi pitanje o svrsishodnosti, i na njega bi morao periodično da odgovori državni revizor."
U republičkom budžetu, primera radi, nema pojedinačne stavke o Savetu na čijem je čelu Nikolić, niti se on igde pominje.
"Ti troškovi uglavnom prolaze preko one pozicije u budžetu pod nazivom 'specijalizovane usluge i usluge po ugovoru'. Svi ti troškovi se zabašure u okviru Generalnog sekretarijata Vlade i preko njega se pokrivaju svi rashodi koji se
stvaraju i on trpi najveća opterećenja za rashode tela koje formira Vlada. Dodatno, svako ministarstvo ima svoja ad hoc tela", objašnjava Ninić.
Ključna razlika je u tome ko formira telo. Jedno telo može da se formira odlukom Vlade ili odlukom rukovodioca organa državne uprave, kao što je ministar.
U našim uslovima, objašnjava, najpre se delegira i decentralizuje odgovornost sa političara i rukovodilaca, da on ima alibi da kaže da je u tome učestvovalo radno telo.
"Drugo, obezbeđuju se dodatne apanaže, neki ljudi se integrišu u sistem, obezbeđuje im se novčana naknada, obično dodatna uz zaradu. Ceo smisao je da ta radna grupa ima svoju misiju i svoj cilj, da bi ostvarila svrhu svog postojanja. I da taj cilj bude vremenski ograničen. Nažalost, mi imamo radna tela, grupe i komisije koje godinama traju, što obesmišljava njihov rad. Možda je najbolji primer Komisija za izradu Građanskog zakonika, u kojoj su bile izuzetno visoke mesečne apanaže, i od 2006. završila je samo prednacrt Građanskog zakonika. Iako je nesporno to najsloženiji posao, pitanje je koliko će trajati."
U Srbiji je izuzetak postao pravilo.
Po istom principu, Vlada uredbama osniva tela i kancelarije kojima daje karakter stalnosti, iako su osnovani ad hoc dobijaju budžetsku poziciju. Savet za kreativnu industriju 2018. formirala je predsednica Vlade. Ninić dodaje da Vlada ima široku lepezu mogućnosti i ovlašćenja da formira takva tela.
"To su recidivi iz komunističkih vremena, 'kada imaš problem formiraj radnu grupu i nikad ga nećeš rešiti'. Mlađan Dinkić je imao tu akrobaciju sa onim Nacionalnim investicionim planom, koji je bio ad hoc projekat, a kasnije je dobio čak i ministarstvo. Tako nastane i Kancelarija za javna ulaganja kao posebna služba Vlade, ali tako nastaju i ova neimenovana tela."
Podseća da su za mandata Olivera Dulića postojale komisije za reviziju različitih projekata i svi službenici koji su značajni ministru građevine su bili tada članovi te komisije. Funkcioneri i neki drugi bitni službenici bili su članovi u po tri komisije, pa su pored plate imali i naknade na nivou prosečne plate, iako državni službenik ima zaradu normiranu propisima i ne može da radi dodatni posao."
Većina tih tela, iako budžetski korisnici, nemaju status državnog organa, a njihovi članovi status javnih funkcionera, pa njihove imovinske karte nisu dostupne javnosti na sajtu Agencija za sprečavanje korupcije.
