Ministarka zdravlja Srbije, Danica Grujičić, izjavila je danas da dve godine pokušava da dobije broj onkoloških pacijenata koji su umrli od kovida i naglasila da je potrebno da se menja analitika podataka koja nije dobra.
„Meni to treba, da kažem: medju tih 16-17.000 koliko je umrlo, toliko i toliko je bilo onkoloških pacijenata, a onda da mogu da znam ko je od njih bio u terminalnoj fazi, a gde je zaista kovid doprineo“, rekla je Grujičić na konstitutivnoj sednici Saveta za zdravstvo Nacionalne alijanse za lokalni i ekonomski razvoj (NALED) u Beogradu.
Ona je ocenila da se analitika može unaprediti digitalizacijom zdravstva, koju, kako je kazala „jedva čeka“, i dodala da kompletni podaci vezani za zdravstvo moraju da budu u vlasništvu države, odnosno u Data centru u Kragujevcu.
Ministarka je navela da se mnogo kasni sa nekim projektima, i da projekti poput eRecept i eUput „više ne zadovoljavaju“, dodajući da je potrebno na sistemski način rešiti više problema.
„Pre svega, mi moramo uvesti optički kabl u sve ambulante, u svakom selu“, istakla je Grujičić.
Kazala je da najviše prostora za saradnju sa IT inženjerima vidi u omogućavanja direktne veze lekara primarne zaštite sa sekundarnim i tercijalnim zdravstvenim centrima, kako pacijenti ne bi gubili vreme na dijagnostiku i čekali zakazivanja.
Grujičić je istakla da je potrebno na listama čekanja za magnetnu rezonancu i dijagnostiku razdvojiti pacijente kojima je to hitno, kao i one koji mogu da sačekaju.
„Idemo na to da skeneri budu u svakom sekundarnom zdravstvenom centru. Ja zaista mislim da svaki sekundarni centar treba da ima ne samo skenere, nego i magnetne rezonance. Makar regionalno, i to jedan ili dva aprata“, rekla je ministarka.
Istakla je i da je potrebno ukinuti zakazivanje pregleda preko Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema koje se obavlja od 1. do 5. u mesecu i da zakazivanje mora da bude dostupno uvek.
NALED-ov Savet za zdravstvo u narednom periodu baviće se preporukama u oblasti digitalizacije zdravstva, odnosno razvoj portala eZdravlje, kao i jedinstvenih elektronskih zdravstvenih kartona, medicinskih dosijea, ubrzavanje odobravanja lekova, kao i integracije privatnog sektora.
Direktor Medigrupe i član predsedništva tog Saveta Dejan Pešić istakao je da je potrebno staviti privatni sektor na raspolaganje, ističući da u Srbiji ima oko 200 registrovanih ustanova primarne i sekundarne zaštite i oko 1.900 privatnih ambulanti i ordinacija.
„Privatni sektor barata ogromnim kapacitetima, prilično je brz u donošenju odluka i ima manje ograničenja u investiranju“, istakao je on.
Direktor sektora za IT Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) Marko Jovanović kazao je da je taj fond 2018. godine izvršio centralizaciju podataka sa listi čekanja i da su na taj način one prepolovljene.
„Centralizacija podataka je bila dovoljna tada, ali sada moramo da obradjujemo te podatke“, naveo je Jovanović.
Po njegovim rečima, RFZO u poslednje četiri godine radi na zaštiti podataka i naglasio da u tom fondu postoji ogromna količina neobradjenih podataka.
„Imate podatke stare 20 godina koje niko nije uzeo i počeo da obradjuje na pravi način… Da vodimo računa o zakonu i da ne ugrozimo nečija prava, ali da dodjemo do te suštine da struka te podatke obradi na pravi način“, kazao je Jovanović.
Novi predsednik tog Saveta, Vukašin Radulović, koji će na toj funkciji biti do 2024. godine, kazao je da se predlozi tog Saveta u potpunosti uklapaju sa onim što žele i Vlada Srbije i Ministarstvo zdravlja, ističući da će snažno nastaviti da se bave digitalizacijom.
„Mi smo svesni da informatika nije cilj, ona je samo sredstvo da se osnovni procesi unaprede i mi ćemo stvarno nastaviti da pružamo podršku u pravcima koje definišu ministarstvo i RFZO“.
Kazao je da su u savetu sada farmaceutske kuće, privatni sektor, predstavnici IT kompanija, i dodao da se nada da će predstavnici tih oblasti davati predloge u oblastima u kojima su najjači.
