U senci velikog broja političkih događaja u Srbiji, ispod radara, krajem novembra, usvojene su izmene Zakona o energetici kojima prestaje da važi moratorijum na nuklearne elektrane.
Posle 35 godina, u Srbiji je ponovo otvorena mogućnost gradnje nuklearnih elektrana. Međutim, iako su sada zakonski otvorena vrata za najjeftiniju energiju, Srbija se suočava sa drugom vrstom problema – nedostatkom kvalifikovanog kadra, piše Insajder.
Slobodan Bubnjević, publicista i stručnjak za naučna i tehnološka pitanja, za Insajder kaže da je razvoj nuklearne energije u Srbiji postao jedna od ključnih tema budućnosti u kontekstu energetske tranzicije.
"Dok svet sve više razmatra mogućnosti korišćenja nuklearne energije kao stabilnog i dugoročnog izvora, Srbija se suočava sa brojnim izazovima – od nedostatka stručnih kadrova do potrebe za infrastrukturom i finansijama. Srbija je nekada bila povoljno pozicionirana, imala je razvijenu nuklearnu fiziku i tehniku, ali danas nemamo dovoljno nuklearnih inženjera. To je posledica moratorijuma na izgradnju nuklearnih objekata koji traje duže od 35 godina, kao i gašenja relevantnih katedri na univerzitetima", objašnjava Bubnjević.
Da bi Srbija mogla da uhvati korak, neophodno je školovati novu generaciju stručnjaka, a prema njegovim rečima, proces obrazovanja i razvoja potrebnih kadrova traje najmanje deceniju.
"Moramo investirati u fakultete i otvoriti specijalizovane smerove na inženjerskim i prirodnim naukama, poput ETF-a i Mašinskog fakulteta. Takođe, potrebno je poslati mlade stručnjake na doktorske studije u inostranstvo. Naravno, ključno je da se izgradi sistem koji će motivisati mlade ljude da se odluče za ovu karijeru", dodaje sagovornik Insajdera.
Lokacija nije problem, ali poverenje građana jeste
Jedan od tehničkih preduslova za izgradnju nuklearne elektrane je adekvatna lokacija.
Bubnjević objašnjava da Srbija, zbog bogatstva rekama poput Save i Dunava, ima dobre uslove za postavljanje nuklearnih reaktora.
"Lokacija sama po sebi ne bi trebalo da predstavlja problem, ali izazov leži u poverenju građana. Izgradnja reaktora mora biti praćena transparentnom komunikacijom i uključivanjem lokalnih zajednica u proces donošenja odluka", kaže on.
Cena izgradnje nuklearne elektrane značajna je, ali, prema Bubnjeviću, dugoročno isplativa.
"Izgradnja konvencionalnog reaktora kapaciteta jednog gigavata, koji bi mogao da zameni veliku termoelektranu, košta nekoliko milijardi evra. Iako je nuklearna energija inicijalno skupa, troškovi proizvodnje električne energije kasnije su izuzetno niski. Stabilnost i pouzdanost nuklearne energije čine je ključnim resursom u svakom energetskom miksu", kaže Bubnjević i upozorava da Srbija ne sme da uđe u "nuklearnu avanturu" bez domaće ekspertize.
Veliko pitanje, osim bezbednosti, jeste i odlaganje nuklearnog otpada. Zato se kao ključno nameće pitanje kadrovskih kapaciteta za eventualnu gradnju i posebno za kasnije upravljanje nuklearnom elektranom.
Rešenje - male modularne elektrane?
O izgradnji nuklearki više puta se govorilo u domaćoj javnosti. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naglasio je da je izgradnja malih i velikih nuklearki jedino rešenje, s obzirom na to da će se potrošnja električne energije u Srbiji učetvorostručiti do 2050. godine.
Za izgradnju standardne nuklearke, kojih sada ima preko 400 u svetu, potrebno je oko 20 milijardi evra. Pored toga što nemamo novca, potrebno je i vreme. One se u proseku grade najmanje deset godina.
Kao prelazno rešenje, Srbija je zainteresovana za izgradnju "četiri mala modularna nuklearna reaktora koji mogu da nadomeste 1.200 megavata".
Države u regionu su u daleko boljem položaju od Srbije – nuklearne elektrane imaju Rumunija, Bugarska, Mađarska, Hrvatska i Slovenija. Mađarska svoje kapacitete proširuje nuklearkom "Pakš" (Srbija pokušava da kupi neki procenat vlasništva).
Od država bivše Jugoslavije jedino na teritoriji Slovenije postoji aktivna nuklearna elektrana – "Krško".
Nuklearka "Krško" izgrađena je 1983. godine i u zajedničkom je vlasništvu slovenačke državne kompanije GEN energija i Hrvatske elektroprivrede.
Podmiruje oko 30 odsto potražnje za električnom energijom u Sloveniji i 16 odsto u Hrvatskoj. Dve države su prošle godine dogovorile da produže životni vek nuklearke „Krško“ do 2043. godine.
Srbija kasni
Bubnjević upozorava da Srbija ne sme da uđe u izgradnju nuklearnih elektrana bez jakih univerzitetskih temelja.
U bivšoj Jugoslaviji postojala su tri nuklearna instituta. Neophodno je da se pojačaju postojeće katedre, osnuju nove i da postoji jedan dobar sistem rada sa mladima na ETF-u, Mašinskom, Fizičkom i Fizičko-hemijskom fakultetu.
On dodaje da bez svojih stručnjaka Srbija ne može donositi ni ključne odluke niti ispuniti međunarodne regulative.
Osnivanje centra za edukaciju nuklearnih eksperata na državnom nivou mora biti prioritet.
Bubnjević podvlači da je nuklearna energija, uprkos izazovima, neizbežna za tehnološki i energetski razvoj.
"Ako Srbija odmah krene u školovanje kadrova i razvoj infrastrukture, za 15 do 20 godina može se osloniti na nuklearnu energiju. To je investicija u budućnost koja će doneti stabilnost i sigurnost u energetskom sektoru", zaključuje Bubnjević.
Dodaj komentar