Nezavisno udruženje novinara Srbije objavilo je novi Dosije o medijima u kojem se kaže da od 5. novembra Srbija više nema telo koje donosi odluke o elektronskim medijima jer je tog dana sadašnjim članovima Saveta REM-a mandat po sili novog Zakona istekao, dok procedura za izbor novih članova Saveta još nije pokrenuta.
Rad REM-a, kako je navedeno, u poslednjih 10 godina obeležila su brojna kršenja zakona i skandali, žmurenje na kršenje zakona komercijalnih televizija, kršenje sopstvenih pravilnika, poslovnika i zakona, neefikasnost, politizacija, netransparentnost rada.
Prema novom Zakonu o elektronskim medijima (ZEM), Savet Regulatora od 5. novembra ove godine ne postoji, što nije propust REM-a, a još nema javnog poziva za nove članove Saveta, koji je trebalo da raspiše skupštinski odbor za kulturu i informisanje još u maju.
Međutim, u julu članovi Saveta podneli su Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti baš tog člana Zakona, što je vlasti bio odličan izgovor da ne raspiše javni poziv.
Članovi Saveta REM-a izdali su saopštenje da od 5. novembra, više ne obavljaju svoju funkciju, a predsednik Srbije obavestio je javnost da uskoro počinje proces izbora novih članova Saveta Regulatora.
Prema mišljenju Radeta Veljanovskog, profesora Fakulteta političkih nauka u Beogradu i kreatora brojnih zakona u oblasti elektronskih medija, kao i člana radne grupe za izradu novog Zakona o elektronskim medijima, REM nije ni približno ostvario svoje zakonske funkcije.
„On je samo u nekim formalnim aspektima ostvarivao svoju funkciju u tom smislu što se bavio izdavanjem dozvola za određene zone pokrivanja, što je izdavao uputstva pružaocima medijskih usluga, tu i tamo primenjivao određene sankcije za nezakonita ponašanja emitera, ali to su bile sporadične stvari“, rekao je Veljanovski za Dosije o medijima.
Pravnica Vladana Jaraković kaže da u čitavom periodu svog funkcionisanja, REM nije postupao kao čuvar javnog interesa, favorizujući partikularne interese pružalaca medijskih usluga na štetu zaštite javnog interesa u oblasti elektronskih medija.
„Jedan od ključnih problema je suštinsko nerazumevanje značaja medijskog regulatora u demokratskom društvu. REM sebe doživljava kao servis za izdavanje dozvola i naplatu naknada dok čitav spektar regulatornih ovlašćenja uopšte ne koristi. Obrnuto ulozi koju je sam sebi dodelio, REM bi trebalo da bude čuvar slobode izražavanja koji ima ključnu ulogu u očuvanju i promociji slobode i pluralizma medija“, smatra Jaraković.
Nekadašnji član REM-a Slobodan Cvejić kaže da odgovornima za zloupotrebu tog važnog regulatornog tela treba zabraniti na 10 godina zapošljavanje u javnom sektoru zbog ugrožavanja opšteg interesa i neodgovornog obavljanja funkcije.
