Nove izmene Zakona o zaštiti bilja stupaju na snagu 1. januara 2022. godine, a predviđa obaveznu obuku svih korisnika pesticida, njihovu sertifikaciju, kao i redovne kontrole opreme za prskanje voća i povrća. Nove mere imaju za cilj povećanje nivoa bezbednosti hrane, navode zakonodavci.
Uoči primene novih mera, fondacija Ana i Vlade Divac inicirala je istraživanje na uzorku nešto većem od 1.000 poljoprivrednika u 116 opština u Srbiji, koje je pokazalo da se većina ispitanika snabdeva u poljoprivrednim apotekama.
Zbog uvođenja novina, na iniciranje fondacije Ana i Vlade Divac sprovedeno je istraživanje na uzorku od oko 1.000 poljprivrednika u 116 opština u Srbiji.
Rezultati su pokazali da se većina ispitanih poloprivrednika snabdeva u poljoprivrednim apotekama, a 90 odsto njih poznaje propisano vreme između prskanja i branja ploda, dok tek polovina brine "driftu", to jest skretanju kapljica preparata sa tretirane površine
Trećina proizvođača prati listu dozvoljenih supstanci u Evropskoj uniji, manje od trećine koristi zaštitu na radu.
Što se tiče upotrebe herbicida, koriste se mehanički metodi kao što je okopavanje, da bi upotreba hemije bilo što manja, dok dok pesticide koriste samo protiv truljenja, kaže Nikola Stojiljković iz sela Slatina.
Dodaje da su, kada su počinjali svoj posao, imali predavanja u gradskoj upravi, te da imaju i literaturu koja se odnosi na voćarstvo.
"Ministarstvo poljoprivrede je kroz savetodavne službe pružilo mogućnost usluge licenciranih zaštitara savetodavaca gazdinstvima potpuno besplatno", rekao je pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksandar Bogićević, a prenosi 021.
Ubuduće će savetodavci obučavati proizvođače, pa će umesto domaće izraza „bacam đubrivo“, morati dabudu precizniji i da vode dnevnik prskanja jer će to biti bonus na subvencije.
"Primera radi, poljoprivrednici mogu da kupe onoliko sredstava koliko su prijavili u svojoj biljnoj proizvodnji - pod površinama i određenim kulturama, i da dobiju tačno potrebnu količinu pesticida, ni manju ni veću, da bi ostvarili pravi efekat i da se ne bi desilo ono što znamo da se često dešava - 'ajde malo da pojačamo, više da prsnemo, imaćemo bolji rezultat'. To ustvari ne samo da zagađuje same proizvode, već često loše utiče i na prinose", kaže Uroš Delić iz Fondacije Ana i Vlade Divac.
Još jedan problem koji povlači ovo pitanje je šta sa ambalažom od pesticida i druge hemije. Prema rečima Gorana Malidže sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, veći deo ambalažnog otpada zavriši u komunalnom, dok svega 10 se odlaže i reciklira na pravilan način.
Otpad od pesticida jednako je opasan kao i medicinski. Dok pomešan sa komunalnim smećem tiho preti na nekoj deponiji ili pluta rekom - preporuka poljoprivrednicima je da ambalažu pre odlaganja makar dobro isperu.
