Pacijent ne postoji više u vidokrugu zdravstvenog sistema, jer onog trenutka kada dođe na pregled kod lekara - postaje klijent od kog treba uzeti što više novca.
To je izjavio direktor niške Klinike za kardiohirurgiju Dragan Milić, ukazujući da je osnov koruptivnog sistema dvojni radni odnos.
Milić je na debati "(Ne)jednakost pristupa zdravstvenim uslugama i liste čekanja" istakao da se problem korupcije neće rešiti dok je dozvoljen dvojni radni odnos, jer lekarima omogućava da pacijente šalju u privatne klinike da obavljaju dijagnostičke procedure na koje bi u državnim klinikama čekali mesecima.
Milić je objasnio da se pojedini lekari ponašaju kao "mitska bića sa četiri glave", jer su obezbedili sebi četiri mogućnosti da dođu do zarade.
Većina lekara koji rade uporedo u državnoj i privatnoj praksi koriste medicinska opravdanja da bi izbegli dežurstva u državnim klinikama jer se malo plaćaju, rekao je Milić, ukazujući da tako zarade tri puta više u privatnim klinikama.
On je ukazao da liste čekanja za ortopedske i oftalmološke intervencije pacijentima ugrožavaju kvalitet života, dok su pacijenti sa kardiološkim i kardiovaskularnim oboljenjima životno ugroženi.
Prema Milićevim rečima, ne postoji evidencija koliko takvih pacijenata ne dočeka operaciju i niko nije odgovoran za "smrt na listi čekanja".
Kao jedan od upitnih vidova zarade u medicinskoj struci, Milić je naveo i sprovođenje studija i prepisivanje eksperimentalnih lekova.
"Imali smo situaciju sa eksperimantalnim lekom sertikan, koji je bio prepisan pacijentu kome smo uradili transplantaciju bubrega. Imao je obilno i neobjašnjivo krvarenje koje se ponavljalo svaki deveti dan, tek kasnije smo saznali da je bio na eksperimentalnoj terapiji koja kao kontraindikaciju imaju obilno krvarenje nepoznatog porekla", objasnio je Milić.
On tvrdi da u tom slučaju lekari nisu prijavili da je pacijent koristio eksperimentalni lek jer bi se u slučaju tako obilnog krvarenja zatvorila studija i oni bi ostali bez naknade od oko 10.000 evra.
Doktorka Snežana Simić izjavila je da je činjenica da je negde oko 60.000 ljudi na listama čekanja, ali da to nije samo problem Srbije, već i mnogo razvijenijih zemalja.
Ona je ocenila da je liste čekanja moguće smanjiti povećanim finansiranjem zdravstvene zaštite, ali da bi to podrazumevalo povećanje doprinosa, što je politički potpuno neprihvatljivo.
Simić je rekla da je jedan od problema i neodrživost Fonda za zdravstveno osiguranje, jer su kompleksni medicinski zahvati često skuplji od fonda pojedinca.
