Zaštitnik građana Zoran Pašalić izjavio je da od 1. septembra, od kada su uvedene kamere za uniforme saobraćajne policije, do danas nije bilo pritužbi građana koji su se ovim povodom obratili toj instituciji.
Pašalić je za agenciju Beta izjavio da uvođenje kamera za uniforme saobraćajne policije doprinosi većoj bezbednosti svih učesnika u saobraćaju, o čemu govore iskustva i 13 evropskih država, članica organizacije Roadpol, koje taj sistem primenjuju.
„Sama činjenica da policijski službenici nose kamere na vidljivom delu opreme prilikom kontrole saobraćaja obezbeđuje veću transparentnost u radu saobraćajne policije, kao i ponašanja građana tokom intervencije“, rekao je Pašalić.
On je ocenio da se upotrebom kamera na uniformama „istovremeno dobija mogućnost za brže rešavanje pritužbi građana, ako se pozivaju na prekoračenja službenih ovlašćenja, ali i druge oblike ponašanja pripadnika saobraćajne policije koji bi se mogli okarakterisati kao nedozvoljeni“.
„S druge strane, snimljeni materijal se može koristiti, ako prilikom vršenja kontrole dođe do prekršaja ili krivičnog dela. To se recimo, odnosi na prekršaje protiv javnog reda i mira, ili ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti“, kazao je Pašalić.
Pašalić je podsetio da je projekat uvođenja kamera na uniforme saobraćajne policije „pažljivo ispitivan tri godine, pre nego što je sistem počeo da se primenjuje“ u Srbiji. Dodao je da su one „veoma važno antikorupcijsko sredstvo“.
„Tokom analiziranja preduzeti su svi neophodni koraci kako bi se utvrdilo da li bi se uvođenjem kamera kršila prava građana. U tom kontekstu, konsultovane su i služba Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti i institucija Zaštitnika građana. Za Zaštitnika građana organizovana je i prezentacija, da bismo se na terenu uverili kako izgleda snimana intervencija, u slučaju da dođe do pritužbi građana instituciji Zaštitnika građana“, kazao je Pašalić.
Istakao je da je „sasvim opravdana“ potreba za korišćenje kamera za uniforme, na način na koji one sada nalaze primenu, i postaju sastavni deo opreme za pripadnike saobraćajne policije.
„O tome govorim od 2010. godine, jer sam se kao predsednik Prekršajnog apelnacionog suda u Beogradu susretao sa pritužbama građana povodom rada saobraćajne policije, a one su se mahom odnosile na postupanje prilikom intervencija zbog prekoračenja brzine ili vožnje pod dejstvom alkohola. Smatram da je jedini način da se eliminiše mogućnost lažnog prijavljivanja policajca, ali i netačnih navoda da je građanin prekršio propise taj da se intervencija snimi“, rekao je Pašalić.
Na pitanje da li podaci sa kamera za uniforme saobraćajne policije mogu biti zloupotrebljeni, Pašalić je odgovorio da „saobraćajni policajac ima obavezu da obavesti građanina da će njegova intervencija biti audio-video snimljena, što je prvi korak protiv zloupotrebe snimljenog materijala“.
„Drugo, trajanje snimanja je limitirano, a kamera je povezana sa posebno zaštićenim softverom, gde je unapred, i to veoma precizno definisano, ko sa njim može da rukuje. Treba istaći i da softveru koji generiše podatke ne može da pristupi neograničen broj ljudi, tako da su to ključni mehanizmi koji treba da onemoguće svaku vrstu zloupotrebe“, zaključio je Pašalić.
Na pitanje da li su kamere na uniformama saobraćajne policije postale standard u svetu, Pašalić je odgovorio da je sistem za audio i video dokumentovanje postupanja službenika saobraćajne policije u primeni u 13 evropskih država, među kojima su Slovenija, Bugarska, Mađarska, Rumunija, kao i Turska.
Saobraćajna policija u Srbiji dobila je kao donaciju Sjedinjenih Američkih Država 60 kamera za uniforme i za vozila koja se koriste u kontroli saobraćaja, čija je upotreba počela od 1. septembra.
