Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović rekao je danas da je bilo očigledno da će biti problema u Elektroprivredi Srbije (EPS) i da je na to upozoravao od 2019. godine, ali da ipak nije očekivao kolaps tolikih razmera u termoelektrani „Nikola Tesla“ (TENT) u Obrenovcu.
On je za Betu rekao da je 2019. godine uradjena analiza poslovanja EPS-a i da su date preporuke za reformu i povećanje investicija.
U TENT- je 12. decembra ove godine zaustavljena proizvodnja električne energije i oko 130.000 gradjana je ostalo bez struje zbog nekvalitetnog, blatnjavog uglja koji je korišćen za loženje. Ta termoelektrana nije u rezervama imala ni dovoljne količine mazuta kojim bi se pospešilo sagorevanje uglja. Zbog interventnog uvoza struje napravljeni su vanredni troškovi koji se mere desetinama miliona evra.
Petrović je rekao da je analizom krajem 2019. godine utvrdjeno i da se kvalitet uglja „očigledno“ smanjuje i da to treba imati u vidu prilikom izrade strategije poslovanja prema zahtevima EU u prelasku na nefosilne izvore električne energije.
„Analizom poslovanja krajem 2019. godine utvrdili smo da su investicije u EPS nedovoljne i da su na nivou amortizacije, čak u nekim slučajevima i ispod tog nivoa“, rekao je Petrović.
Dodao je da se kasnilo i u otvaranju novih otkrivki uglja i da postoji „kompresija“ plata, odnosno da su one u proseku visoke, a da su niske za profesionalni, stručni kadar.
Fiskalni savet je upozoravao da se EPS nalazi na prekretnici i da je neophodan snažan zaokret u poslovanju preduzeća i hitno pokretanje novog, velikog investicionog ciklusa od pet-šest milijardi evra.
„Do početka 1990-tih Srbija je imala dobro postavljen elektroenergetski sistem i EPS je raspolagao velikim viškom proizvodnih kapaciteta u odnosu na tadašnje potrebe zemlje za električnom energijom. Taj višak omogućio mu je da u prethodnih tridesetak godina bez većih problema podmiruje rast domaće potrošnje, iako i u tom periodu nije investirao dovoljno ni za očuvanje postojećih proizvodnih kapaciteta“, navedeno je u analizi.
Te investicije treba da, kako je ukazano, budu osnov energetske stabilnosti zemlje, ali i preduslov za uspešno poslovanje samog preduzeća koje se suočava s postepenim gubitkom tržišnog učešća zbog ulaska drugih proizvodjača na tržište.
Fiskalni savet je upozoravao i da dugogodišnja ulaganja ispod amortizacije počinju da uzimaju svoj danak, da u poslednjih pet godina EPS-ova proizvodnja električne energije opada i da je u 2018. bila za oko 3.000 gigavat sati (GWh), odnosno za osam odsto manja nego u 2013. godine.
Detaljnija analiza pokazala je da iza tog smanjenja proizvodnje ne stoje jednokratni činioci, već prvenstveno sistemski problemi preduzeća zbog kojih nije moglo da obezbedi dovoljne količine uglja, potrebnog za proizvodnju električne energije.
Uz to, učestali zastoji u proizvodnji iz različitih razloga, već su u nekoliko navrata usporili ukupni privredni rast Srbije. Tako su problemi u proizvodnji EPS-a u prvoj polovini 2017. oborili stopu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u toj godini za 0,2 – 0,3 procentna poena, a negativan uticaj na privredni rast ponovio se i u drugoj polovini 2018. godine.
Druga posledica loše investicione politike EPS-a do 2019. godine, kako je pokazala analiza Fiskalnog saveta, je to što nijedno postrojenje u tom trenutku nije zadovoljavalo sve nacionalne i EU ekološke propise, pa je to preduzeće pojedinačno najveći zagadjivač životne sredine u Srbijii i jedan od najvećih zagadjivača vazduha u Evropi, budući da su njegove termolektrane u vrhu liste postrojenja s najvećim emisijama zagadjujućih materija.
„EPS je u 2016. godini ispustio više sumpor-dioksida od svih termoelektrana na lignit u EU zajedno, iako je njegova proizvodnja električne energije više nego desetostruko manja“, navedeno je u analizi.
Dodaje se da je procena, kada se uzme u obzir očekivani rast tražnje za strujom u narednih pet do deset godina, da će EPS-u nedostajati kapaciteti za proizvodnju preko 5.000 GWh električne energije godišnje.
Ističe se da su najveći problem EPS-a preveliki troškovi radne snage, usled viška i neodgovarajuće strukture zaposlenih i darežljivog sistema zarada, pa je najvažniji reformski zadatak za to preduzeće obezbedjivanje stroge kontrole nad rashodima za zaposlene i priprema odgovarajuće sistematizacije radnih mesta.
„Ukupni distributivni gubici EPS-a su medju najvećim u Evropi i postoji ogromna potreba da se tehnički gubici na mreži i kradje električne energije svedu na prihvatljivu meru. Da bi se obezbedila sredstva za investicije EPS-u treba dozvoliti postepeno povećanje cene struje“, navedeno je u analizi.
Istaknuto je i da je „specifični problem u poslednjih nekoliko godina značajno velike uplate EPS-a u republički budžet, iako nema dovoljno sredstava ni za sopstveno uspešno poslovanje“.
