Efekte povećanja plata i penzija poništiće svetski trendovi rasta cena prehrambenih proizvoda - poskupljuju meso, ulje, gorivo, struja i komunalije.
Prema podacima Zavoda za statistiku, međugodišnja inflacija je 3,3 odsto, što znači da su cene za toliko veće nego u junu prošle godine, piše list Danas.
Ako je pileći batak u junu koštao 287 dinara, sada je u prodavnicama od 340 do 380 dinara, mada se u pojedinim trgovinskim lancima može naći i na akciji za 200 dinara.
Kilogram svinjetine je dostigao cenu od 400 dinara na akciji do 550 dinara u redovnoj prodaji. Kilogram junetine sa kostima je sa 610 dinara, koliko je koštao u junu, skočio na 700, odnosno 730 dinara.
Ulje je u junu imalo cenu u proseku 176 dinara, što je za trećinu više nego u istom mesecu prošle godine. Ostale osnovne namirnice, kao što su mleko, jogurt, brašno i hleb uglavnom stagniraju poslednjih godinu dana, navodi Danas.
Mimo hrane, poskupela su i alkoholna pića: vino za 6,6 odsto, a žestoka pića za 4,9 odsto.
Ovaj trend poskupljenja nije rezervisan samo za Srbiju. Kako kaže profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Milojko Arsić, posupljenja u Srbiji su deo svetskog trenda.
"Srbija inače ima viškove hrane. Prošle godine imali smo najbolju kombinaciju- dobar rod i visoke cene, pa smo u prvom kvartalu ove godine imali suficit u trgovinskoj razmeni. Taj rast cena se preliva i na naše potrošače", kaže Arsić.
Prema njegovim rečima, najbolji primer je rast cena ulja uzrokovan cenama u inostranstvu kada naši izvoznici nisu hteli ovde da prodaju ulje po jeftinijim cenama nego napolju.
Nije jasno da li je uzrok rasta cena na tržištu poremećaj na tržištu, na primer prekid lanca snabdevanja zbog pandemije ili cene guraju na gore fiskalna i monetarna ekspanzija širom sveta ili drugim rečima, višak para koji se pojavio na tržištu, prenosi Danas.
On ističe i da je rast cena u Centralnoj Evropi, recimo Češkoj i Mađarskoj veći nego u Zapadnoj Evropi i da je to posledica rasta plata, koji i mi imamo.
"Izgleda da će visoka inflacija svesti rast plata na nivo koji odgovara rastu proizvodnje", ocenjuje Arsić.
Prema podacima RZS, majske (poslednje objavljene) plate su na godišnjem nivou porasle nominalno 10,1 odsto, a realno 6,3 odsto.
Pravo pitanje je da li će cene hrane nastaviti da rastu i na jesen. Agroekonomista Milan Prostran ističe da cene hrane pre svega ograničava kupovna moć potrošača.
"Od prošle godine je prisutan rast cena žitarica i uljarica i to se posredno odražava i na rast cena mesa. Poslednjih dana imamo i poskupljenje piletine. Moram reći da me ta poskupljenja ne zabrinjavaju jer njih ograničava skromna potrošačka moć građana. Kod mesa je recimo specifično da kako poskupljuje, tako ljudi kupuju manje kvalitetne delove. Na primer, sa buta se prelazi na jeftinije delove i tako se prilagođavaju onome što imaju u džepu. Sad od septembra treba spremati decu za školu i neće biti previše novca na raspolaganju", ocenjuje Prostran, ukazujući i da ne treba isključiti efekat rasta potrošnje mesa zbog dozvoljavanja raznih slavlja kojih prošle godine nije bilo.
On ističe da je kukuruz već dostigao jako visoku cenu i ne očekuje dalje poskupljenje, dok bi pšenica mogla blago da poskupi i zato što rod u Rusiji nije tako sjajan kao što je očekivano. Prema njegovim rečima, dok rod suncokreta odlično stoji, najveća je neizvesnost kako će suša pogoditi soju.
(Danas)
